Borba za „Bor”

Rudarsko-topioničarski basen „Bor” je u prvih šest meseci ove godine ostvario dobit veću od 6,5 miliona dolara, izjavio je nedavno generalni direktor Blagoje Spaskovski. Precizirao je da je reč o dobiti iz tekućeg poslovanja bez amortizacije, ostvarenoj posle 2015. godine, jedne od najtežih za kombinat bakra u poslednjoj deceniji. Ipak, Dan rudara, 6. avgust, zahvaljujući merama štednje, radnici RTB „Bor” dočekali su sa dobrim finansijskim rezultatima, rekao je Spaskovski.

Ekonomisti su jednodušni u oceni da stabilnost državnih finansija, tek malo odmaklih od ponora bankrota, najviše ugrožavaju tri javna preduzeća – EPS, „Srbijagas” i „Železnice Srbije” kao i tri neprivatizovana velika preduzeća – RTB „Bor”, „Resavica” i „Galenika”. Da li šestomesečna dobit srpskog kombinata bakra najavljuje toliko željeni preokret u njegovom poslovanju?

Poslovično obazrivi ekonomisti nisu skloni da poveruju u „prekonoćna čuda” sadašnjeg poslovodstva RTB-a. Ali zato pravo rešenje za „Bor” naslućuju u vesti o poseti ovom kombinatu ambasadora Kine u Srbiji Li Mančanga, direktora „Hestila” Song Sihaija i privredne delegacije kompanije „Čajna pauer”, koja je prethodila izjavi Spaskovskog.

Iako nije bilo nekih pouzdanijih naznaka u onome što je saopšteno javnosti, neki su skloni tvrdnji da se „Boru” sprema recept „Smederevo”. Drugim rečima, „priprema se teren” da neka kineska kompanija preuzme RTB „Bor”, kao šo je nedavno „Hestil” preuzeo „Železaru Smederevo”.

– Ne bih se iznenadio da je u RTB „Bor” već počela priprema za strateško partnerstvo sa nekom kineskom kompanijom, bilo da je reč o zajedničkom ulaganju, bilo o kupoprodaji – kaže za naš list Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

– Sa sporazumima o slobodnoj trgovini koje ima sa Evropskom unijom, zemljama CEFT-a, Turskom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Kirgizijom, Srbija je ozbiljan partner Kini u ovom delu Starog kontinenta, što je do sada više puta potvrđeno. Kina će dugo biti najveći svetski potrošač sirovina, tako da u RTB „Bor”, sa postojećim i budućim rudnicima i kapacitetima za proizvodnju bakra, sigurno vredi ulagati – ocenjuje Savić, smatrajući da Srbija ne može da ostane većinski vlasnik „Bora”, zato što su neophodna velika ulaganja.

Još pre tri godine, negde u ovo vreme, predstavnici nekoliko kineskih kompanija su sa „Čajna pauerom” na čelu, koji upravo gradi novi blok termoelektrane „Kostolac”, prilikom posete predsednika Tomislava Nikolića Kini iskazali zainteresovanost za ulaganje u otvaranje novih rudnika. „Čajna pauer” jedna je od pet najvećih kompanija u Kini, koja se bavi proizvodnjom uglja, aluminijuma, izgradnjom železnica i luka. U svom vlasništvu ima hidro, termo i nuklearne centrale, kao i postrojenja za proizvodnju novih izvora energije. Jedna je od retkih kompanija u svetu koje mogu da projektuju, izgrade i upravljaju nuklearnim elektranama.

Kretanje cene bakra već poodavno našem rudniku ne ide naruku. Sa oko 10.000 dolara za tonu početkom 2011, pala je na 4.525 dolara početkom decembra prošle godine, a prošlog petka tona bakra na Londonskoj berzi dostigla je 4.799 dolara. I pored toga bakar ostaje jedna od strateških sirovina, za koju ne postoji zamena.

– Zato je vrlo verovatno da Kinezi ispituju da li im se isplati da uđu u „Bor” – smatra Mahmut Bušatlija, saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) beogradskog Ekonomskog instituta, objašnjavajući da je za Srbiju poželjan svaki aranžman sa nekom kineskom kompanijom koji bi omogućio da „Bor” proizvodi, da se širi, zapošljava i redovno izmiruje sve svoje obaveze i ne troši novac poreskih obveznika.

Posle dva neuspešna pokušaja prodaje, RTB „Bor” je prezadužena firma. Dug težak 1,2 milijarde evra gomilao se još od šezdesetih godina prošlog veka, ali je država rešila da ne odustane od ove kompanije, jer bi, prema rečima rečima premijera Aleksandra Vučića, njeno zatvaranje „ugasilo svetlo” u istočnoj Srbiji. Značajan korak ka konačnom rešenju za „Bor” upućeni vide u početkom jula usvojenom „Unapred pripremljenom planu reorganizacije” (UPPR), čime je kompaniji otpisano više od 900 miliona evra duga.

Preostalih oko 350 miliona, posle 12 meseci, treba da se otplaćuje do kraja 2024. godine. Jedan od najvećih poverilaca „Bora” jeste kanadska EDC banka, koja je kreditirala izgradnju krajem 2014. puštene u rad nove topionice i fabrike sumporne kiseline, u šta je uloženo više od 250 miliona evra. U kompaniji tvrde da uredno izmiruju kredit, a i do sada je otplaćeno 46 miliona dolara ove pozajmice, dok će potraživanja od RTB-a, za koje garantuje država, biti pretvorena u kapital države.

Članovi Fiskalnog saveta, međutim, ukazuju da ni ovakva odluka poverilaca ne garantuje da će RTB biti profitabilan i da će moći da vraća preostali iznos duga, jer su njegovi poslovni prihodi prošle godine iznosili samo 24,3 milijarde dinara. Zato bi aranžman sa nekim strateškim partnerom za „Bor” bio pravo rešenje, a otpis tri četvrtine duga sigurno ga približava tom cilju.

Prema oceni Fiskalnog saveta, jedna od kritičnih tačaka UPPR-a jeste to što se zasniva na prognozi da će cena bakra rasti oko dva odsto godišnje, što je neizvesno. Svetska banka procenjuje da će cena bakra, sa prosečnih 5.000 dolara po toni ove godine, do 2018. skočiti na 5.388 dolara, a do 2025. mogla bi da dostigne oko 7.000 dolara. Međutim, ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda tako ne misle. Prema njihovoj proceni, cena bakra će narednih godina stagnirati na nivou ispod 5.000 dolara. Ako se njihova prognoza ostvari, RTB će i dalje poslovati s gubitkom.

Ali, tu nije kraj podužeg spiska neizvesnosti koje su pred „Borom” i Srbijom. Zato su članovi Fiskalnog saveta za veće smanjivanje broja zaposlenih od predviđenog. Sada je u „Boru” zaposleno 4.729 ljudi, a u narednih osam godina ovaj broj bi trebalo da se smanji za 1.229. U ovom dokumentu se navodi da na kraju otplatnog perioda na spisku zaposlenih RTB „Bor” može da bude samo manje od 3.500 imena. UPPR-om je predviđeno i uvođenje profesionalnog menadžmenta. Kako se navodi u ovom dokumentu, tender, odnosno javni poziv, biće raspisan u drugoj polovini ove godine.