Migranti u Nemačkoj stvorili 1,3 miliona radnih mesta

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što se desničarski populisti širom Evrope pa i u Nemačkoj trude da ubede javnost da migranti koji dolaze kradu domaćem stanovništvu radna mesta, naučnici iz nemačke fondacije Bertelsman utvrdili su upravo suprotno – došljaci i njihovi potomci su u 2014. u Nemačkoj omogućili stvaranje oko 1,3 miliona radnih mesta. Podaci pokazuju da iščezava kliše po kojem migranti otvaraju nova radna mesta samo onda kada otvore kiosk za prodaju kebaba ili kineski restoran, te da preduzetnici migrantskog porekla predstavljaju sve jači motor za otvaranje radnih mesta.

U studiji Armanda Garsije Šmita utvrđeno da je za jednu deceniju nastalo 36 odsto više radnih mesta koja omogućavaju osobe migrantskog porekla – u 2005. ih je bilo 947.000, a u 2014. čak 1,3 miliona. Porastao je za četvrtinu i broj preduzetnika koji nisu nemačkog porekla pa ih je sada 709.000, što je ogroman broj, uzimajući u obzir da je u istom periodu ukupna populacija migranata u Nemačkoj porasla za nešto manje od devet odsto.

„Kada ljudi pomisle o migrantskoj ekonomiji u Nemačkoj, oni često prvo pomisle na kiosk na ćošku ili kineski restoran u kojem radi cela familija (vlasnika). Podaci pokazuju da sve više i više možemo da odbacimo te klišee”, kaže Garsija Šmit i ukazuje da je broj samozaposlenih osoba migrantskog porekla u trgovini ili ugostiteljstvu između 2005. i 2014. pao za 10 odsto i da je sada samo 28 odsto preduzetnika migranata u ovim branšama. „To znači da sve više njih odlazi u druge industrije. To uključuje ljude od poreskih savetnika, preko osnivača novih tehnoloških kompanija, do uspešnih inženjera.”

Međutim, daleko od toga da osobama migrantskog porekla finansijski „cvetaju ruže”, budući da zarađuju u proseku 30 odsto manje nego takozvani organski Nemci. Tako preduzetnici iz redova migranata i njihovih potomaka mesečno neto zarađuju 2.167 evra, što je 40 odsto više od njihovih kolega migranata koji nemaju svoj biznis već primaju platu u nekoj firmi.

Prema rečima stručnjaka, razlog za manju zaradu leži u nivou obrazovanja koji uopšteno imaju poslovni ljudi migrantskog porekla, ali i u tome što prednost imaju ljudi čije familije i kompanije duže posluju na nemačkom tržištu. „Naročito kada je u pitanju napredovanje u znatno profitabilnijim sektorima, migranti su tek na početku”, kaže Garsija Šmit.

Doduše, problem u napredovanju im predstavlja i to što neretko nailaze i na nevidljivi zid diskriminacije. Zbog toga je u nedavnoj analizi nemačka Savezna agencija za borbu protiv diskriminacije predložila reformu Zakona o ravnopravnosti kako bi zaštitila upravo ovu populaciju. Kako piše dnevni list „Velt”, jedno od mogućih rešenja slično je uvođenju sistema kvota za žene na rukovodećim pozicijama, čije je prošlogodišnje izglasavanje u Bundestagu izazvalo mnogobrojne kontroverze u nemačkoj javnosti. Takozvana ženska kvota nalaže kompanijama koje imaju više od 500 zaposlenih da na najmanje 30 odsto direktorskih pozicija budu žene, a po ovom modelu bi mogla da bude uvedena i kvota za osobe migrantskog porekla.

Agencija predlaže da kompanije imaju i bolje „ciljeve diverzifikacije” i da parlament donese propise koji bi bolje štitili ovu kategoriju ljudi. U agenciji objašnjavaju da postoje brojne „rupe” u politici zaštite ravnopravnosti, dodajući da su u istraživanju utvrdili da je svaka treća osoba rekla da je u protekle dve godine bila diskriminisana zbog godina, pola ili nekog drugog kriterijuma propisanog zakonom. Međutim, tek šest odsto diskriminisanih je pokrenulo i pravni postupak za zaštitu svojih prava.