PIO fond podržava prodaju banja

Imovina penzijskog fonda u čiju se gradnju od sredine sedamdesetih ulagalo širom Srbije i koja se danas procenjuje na oko pet milijardi evra, mogla bi uskoro da dobije novog gazdu. Umesto penzijskog fonda, banjama i rehabilitacionim centrima, upravljaće po pola država i novi privatni vlasnik. A tamo gde za to bude prilike, država je spremna i da sve prepusti novom vlasniku.

Osim banja i RH centara, PIO fond je u prošlom veku izgradio više od 225 zdravstvenih ustanova – od dispanzera i bolnica, do Kliničkog centra Srbije u Beogradu, u koji je uloženo oko 35 miliona evra. Izdvajala su se sredstva za izgradnju specijalnih škola za invalidnu decu, kao i za desetine zaštitnih radionica namenjenih za zapošljavanje invalida rada. Novac se ulagao i u prevenciju od širenja zaraznih bolesti, pa je izgrađena i rekonstruisana kompletna kanalizaciona i vodovodna mreža u 35 opština u Srbiji. Finansiralo se i poboljšanje uslova rada u većini rudnika u Srbiji...

Kako je u svom ekspozeu najavio Aleksandar Vučić, jedan od prioriteta nove vlade je i privatizacija banja, kako bi se od njih brzo napravila profitabilna preduzeća. Premijer se osvrnuo i na sudske sporove koje je PIO fond pokrenuo protiv države, ističući da je takvo ponašanje Penzijskog fonda nedopustivo.

– PIO fond dobija veliki deo novca iz državnog budžeta kako bi isplatio penzije, što je poklon države, a sada, tuži državu nastojeći da dokaže da ima vlasnički udeo u banjama, što je nedopustivo – poručio je Vučić i napomenuo da se neće čuvati banje za „13 članova sindikata”, a da od njih ne mogu da se naprave profitabilna preduzeća, brzo i na najefikasniji način.

– Uzmite primer Kuršumlijske Banje. Kada bi se ona aktivirala, tu bi moglo da se zaposli 200 do 300 ljudi. U Kuršumliji bi stopa nezaposlenosti pala za 10 odsto – ilustrovao je Vučić, dodavši da je u slučaju banja cilj da se uđe u javno-privatna partnerstva, a tamo gde je to razumno, država će izaći iz vlasništva i daće privatnom vlasniku.

U Fondu PIO nam objašnjavaju da je njihovo opredeljenje oduvek bilo da upravljaju svojom imovinom u skladu sa interesima države i državnom strategijom razvoja banjskog turizma, pripremajući se za sva potencijalna rešenja, uključujući privatizaciju, strateško partnerstvo, dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje... Potrebna su rešenja koja će obezbediti priliv investicija, zapošljavanje u većem obimu, razvoj povezanih privrednih grana na nivou lokalne samouprave i unapređenje opšteg poslovnog ambijenta, što direktno utiče na povećanje izvornih prihoda Fonda.

Podsećanja radi, u nameri da sačuva dalje rasipanje sopstvene imovine, rukovodstvo PIO fonda je u junu 2006. podnelo tužbu Ustavnom sudu i to protiv države, zbog odluke vlade kojom se omogućava dalja prodaja klimatskih lečilišta, bez zelenog svetla pravih vlasnika. U Fondu kažu da je te godine pokrenuto 27 sudskih postupaka radi utvrđivanja prava svojine nad specijalnim bolnicama izgrađenim pre četiri decenije, sredstvima iz doprinosa zaposlenih, a za rehabilitaciju korisnika i osiguranika, lečenje i prevenciju invalidnosti.

Do danas, pravnosnažnim presudama okončano je 15 sudskih sporova u korist Fonda, a u toku je još 12, za utvrđivanje vlasništva nad objektima specijalnih bolnica. Reč je o „Ribarskoj banji” iz Kruševca, „Gejzeru” u Sijarinskoj Banji, „Vranjskoj banji“ iz Vranja, „Bujanovačkoj banji“ iz Bujanovca, „ Seltersu“ iz Mladenovca, zatim bolnici „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu, „Banji Junaković“ u Apatinu, „Banji Kanjiža“ iz Kanjiže, „Bukovičkoj banji“ u Aranđelovcu, objektu „Dr Borivoje Gnjatić“ iz Slankamena, „Termalu“ u Vrdniku i HTP „Banja Koviljača“ u Loznici.

Upitani za šta je sve korišćen novac od banja koje su u funkciji, kao i šta će za Fond značiti da ostane bez imovine, u PIO odgovaraju da objekte specijalnih bolnica koriste javne zdravstvene ustanove koje su osnovane i posluju u skladu sa Zakonom o javnim službama, Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, a koje osniva Ministarstvo zdravlja s namenom da pružaju zdravstvene usluge građanima Srbije. To su neprofitna pravna lica, korisnici sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje imaju zakonsku obavezu da eventualni pozitivan rezultat, odnosno dobit, konsoliduju u budžet Srbije, ili ulože u državni kapital.

Upitan ko bi trebalo da upravlja imovinom – Fond PIO ili država, dugogodišnji član Upravnog odbora ovog fonda Dragoslav Đukanović kaže da je bio među prvim zagovornicima ovoga o čemu sada premijer govori. A to je da imovinom raspolaže država, jer je interes države istovremeno i interes Fonda.

– Na ovaj način će se sigurnije naći pravi put do potencijalno novog kupca. Jedino ostaje pitanje, šta će biti s imovinom koja je predmet spora. Takva imovina se ne može prodati dok se sudski sporovi ne reše – podseća Đukanović i objašnjava da se pokretanjem ovih sporova, a koji su sada rešeni, bar zna da PIO fond ima vlasništvo nad, za sada, 15 banja i RH centara koji mogu da traže novog vlasnika.

Ne treba, međutim, izgubiti iz vida činjenicu da je država istovremeno vlasnik mineralnih izvora, a da sve te specijalne bolnice bez mineralnih izvora ne vrede mnogo, tako da bilo kakva odluka Fonda o daljim aktivnostima na razvoju ili revitalizaciji specijalnih bolnica mora biti doneta u saradnji sa državom. Na najavu da premijer ističe da banje treba prodati, u Udruženju sindikata penzionera Srbije kažu da je nedopustivo prodavati penzionersku imovinu. Oni zbog toga zahtevaju od nadležnih da spreče najavljenu prodaju, kojom bi se učinile nenadoknadive štete i dokrajčilo uništavanje penzijsko-invalidskog osiguranja.