Da li su Rusi hakovali američki NSA

Špijunska agencija koja upada u onlajn podatke celog sveta i sama je, izgleda, „obijena”. Prema pisanju američkih medija, hakeri su na internetu obelodanili vrhovnu tajnu Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) – njene alate za nadzor „meta”, uglavnom stranih vlada. I za ovaj sajber-napad na SAD optužena je Moskva, s tim što je ne sumnjiče vlada ili učesnik predsedničkih izbora, kao dosad, već najpoznatiji azilant u Rusiji – Edvard Snouden.

Digitalni provalnici koji sebe nazivaju „Šedou brokers” postavili su na svetsku mrežu američko oružje za hakovanje, kod koji NSA koristi da bi upadala u servere i računare konkurentskih sila poput ruske, iranske ili kineske. Fajl koji je dospeo u javnost sadržao je sajber-oruđe pomoću kojeg američki bezbednjaci ruše zaštitne zidove na stranim kompjuterima, prate poverljivu komunikaciju i ugrađuju viruse sposobne da izmene ili obrišu podatke sa kompromitovanih računara. Vešti provalnici su na internetu čak pokrenuli i licitaciju, pozivajući vlade i sajber-kriminalce da šalju ponude, jer će onaj ko ponudi najviše dobiti „sajber-oružje neprijatelja”.

Nije bilo komentara iz NSA, ali većina američkih stručnjaka smatra da je reč o stvarnom napadu koji bi mogao da se ispostavi kao daleko veći sigurnosni problem od onog kada je Edvard Snouden podelio poverljivu dokumentaciju agencije sa novinarima. Nikada taj materijal „nije smeo da napusti NSA”, ocenio je istraživač sa Univerziteta Berkli Nikolas Viver. Kako javlja „Vašington post”, materijal koji je sada objavljen, po svemu sudeći, ne dolazi iz Snoudenove arhive iako je ukraden 2013, iste godine kada je bezbednosni analitičar obelodanio da Vašington nadzire komunikacije stranih, pa i savezničkih vlada i masovno na internetu uhodi tuđe i svoje građane.

Koje bi mogle biti posledice ovog napada? Ako hakeri nisu grupa sajber-entuzijasta ili kriminalaca koji se kriju iza opskurnog imena „Šedou brokers”, već ako iza svega stoji strana vlada, onda ona sada zna kako Amerikanci preskaču zaštitne onlajn ograde, što znači da je verovatno podigla viši sajber-zid. Kako prenosi „Forbs”, napadači verovatno znaju dosta od onoga što zna i NSA, na primer koga agencija špijunira i šta je saznala u tim operacijama.

Ipak, nešto čudi kada je reč o ovom napadu. Logično je da bezbednjaci dolaze do poverljivih informacija i načina rada konkurenata, ne odajući se, a ne da na sva zvona razglase da su upali u sistem neprijatelja, stavljajući mu tako do znanja da je „provaljen”. Snouden je primetio da je hakerskih upada u NSA bilo i ranije, ali da je ovo prvi put da je napad obelodanjen. Ova činjenica i vreme koje je izabrano da se objave informacije pokupljene još pre tri godine bili su tragovi koji su bivšeg analitičara NSA doveli do Moskve. Oglasio se na „Tviteru”, tvrdeći da „posredni dokazi i zdrav razum ukazuju na rusku odgovornost”.

„Zašto su (Rusi) to uradili? Niko ne zna, ali mislim da je, s obzirom na sukob zbog hakovanja Demokratske stranke, ovde posredi pre diplomatija nego obaveštajni rad”, napisao je Snouden.

Upada u oči da je vest puštena u vreme kada Demokratska stranka i njena kandidatkinja za predsednika Hilari Klinton uveliko optužuje Kremlj da je upao u stranačke servere i njihove mejlove doturio „Vikiliksu” da bi posramio bivšu prvu damu i pomogao Donaldu Trampu da pobedi na izborima. Obaveštajne službe nisu daleko od toga da se slože, ali ni one, kao ni šef Bele kuće, nisu to mogli sa sigurnošću da potvrde. Međutim, Džejms Luis iz Centra za strateške i međunarodne studije smatra da su Rusi „skinuli rukavice u sajber domenu” i da Amerikanci ne znaju kako da odgovore.

Šta se krije iza tog skidanja rukavica? Snouden smatra da je cilj Moskve da pripreti Vašingtonu da joj ne uvodi sankcije ili neke druge mere odmazde zbog incidenta sa presretnutom prepiskom Demokratske stranke jer bi priča mogla da preraste u nešto mnogo gore od hakovanih mejlova demokrata. Za SAD bi nevolje tek mogle da počnu, upozorava uzbunjivač, ako Rusi, kao on svojevremeno, pokažu sklonost NSA da nadzire partnerske zemlje i svoje državljane. A ako se Kremlj zaista dočepao mejlova iz kojih se vidi da su demokrate favorizovale Hilari Klinton na stranačkim izborima ili pak prepiske koju je ona primala i slala sa neobezbeđenog privatnog servera, onda bi za nekadašnju državnu sekretarku bilo vrlo nezgodno ako bi Rusi kojim slučajem ostatak materijala pustili početkom novembra.