Film o srpskim monasima

U konzulatu Srbije u Njujorku održana je pretpremijera filmske trilogije „Nebo na Zemlji” rediteljke Mirjane Vukomanović. Projekcija je posvećena obnovi izgorele Crkve Sv. Save u Njujorku, a premijera u Srbiji biće krajem septembra. Trilogija se sastoji iz delova „Otac Tadej”, „Tihovatelj otac Danilo pre 27 godina i sada”, i „Vladika David – manastir Lešje – Bdenje – Monašenje – Osvećenje hrama – Velika večera”.

U prvom delu pojavljuje se otac Tadej, kojeg je rediteljka lično upoznala.

– Oca Tadeja narod smatra svetim, jer je on sam „nebo na zemlji”. Imala sam sreće da više puta razgovaram s njim, a ovo je bilo njegovo prvo pojavljivanje pred kamerama – ističe Mirjana Vukomanović. – Drugi deo trilogije posvećen je isposništvu i korišćen je deo iz filma „Tihovanje” o Ocu Danilu, koji sam snimila pre 27 godina u isposnici Sv. Save iznad Studenice i kombinovan je sa novim materijalom. Film je bez reči, samo je prisutan glas profesora Aškovića, koji gledaocima približava isihastički metod, zasnovan na podvigu smirenja, poslušanja, molitvenom očišćenju uma i srca, gde se mistično viđenje Boga dešava kroz askezu, isihiju – kaže Mirjana Vukomanović.

Treći deo filma, kako dodaje, govori o sabornosti, zajedničenju, liturgiji u kojoj se dešava najveća tajna sjedinjenja ljudi s Bogom, susret Boga i čoveka. – Liturgija je put između neba i zemlje, da bi se videlo novo nebo i nova zemlja i zato se film i zove „Nebo na zemlji”. A samo pričešće je najjače sjedinjenje neba i zemlje, naše pale ljudske prirode sa Božanskom. Na liturgiji sam Gospod služi i svi su prisutni i živi i mrtvi i sveti. Ja sam bila jedna od njih i to se nadam da se vidi, da je iznutra snimano. Skraćivani su događaji, ali su u izabranim delovima događaja poštovani kanoni, zato što je to najsavršenija dramaturgija.

U trećem delu reč je o vladici Davidu koji je i sam bio režiser.

– Vladika je jedan od najpametnijih ljudi koje sam ikada upoznala, prosvećen, i prosvetljen, i najskromniji vladika koji mi je dozvolio da snimam na taj način. Najvažnije mi je, i to smatram najvećim uspehom, da ga nisam razočarala – naglašava rediteljka koja je snimila i kratke filmove „O ćutanju” u manastiru Krušedol, „Tihovanje” u Isposnici Sv. Save, „Pohvalu Svetome knezu Lazaru ” u nekoliko manastira.

Govoreći o idejnom okviru ove trilogije, rediteljka kaže:

– Neopisiva je žudnja čovekova za onim „nečim” što mu nedostaje, a mnogi ne znaju šta je to i zbunjeni su oko onoga što traže. Zato se lako zadovoljavaju bilo kojim emocionalnim iskustvom verske prirode. Oboženje je cilj našeg postojanja, jer Bog je izabrao naša srca za svoj hram. Mi ne otkrivamo i ne tražimo Boga, već se Bog kroz nas otkriva. Nije čovek taj koji uranja u Duha Svetoga, već Duh Sveti uranja u nas u meri u kojoj je naš unutrašnji prostor pripremljen i pročišćen. Isto tako, Bog se ne može razumeti bez pokajanja, preumnjenja, promene uma, tj. metanoje...

Kada govori o tome zašto se u svom radu vraća ovoj tematici, Mirjana Vukomanović naglašava „da se u današnjem svetu čovek, bolestan od zaborava na Boga, upinje da sam svojim silama preobrazi svet, da ga učini humanijim, pravednijim i boljim”.

– Monasi su obučeni da se Bogu predaju bez ostatka. Pobeđuju greh žrtvovanjem. Monašenjem odriču se ovog sveta, i osvećeni i oboženi, na mnogo višem nivou postojanja, čine mnogo dobra celom čovečanstvu. Njihova misija u svetu je tiha i nenametljiva, ali to je suštinski aktivizam, smireni aktivizam. Monaški podvig oboženja nije individualnog karaktera, jer oni svojom ogromnom snagom utiču na sudbinu sveta. Monah, poput Hrista, uzima sve patnje i bolove ovoga sveta. Oni su duhovni ratnici, tajanstveni služitelji svetu. Njihove molitve drže vaseljenu – kaže naša sagovornica.

Film „Nebo na Zemlji” snimljen je zahvaljujući finansijskoj pomoći Filmskog centra Srbije. – Prvi put sam dobila novac, a konkurisala sam mnogo puta. Simboličnu sumu dobila sam i od Ministarstva vera – kaže ova autorka, poznata i po filmu „Tri letnja dana”, koji je bio naš kandidat za Oskara. Govori i šta je privlači dokumentarnoj formi:

– Vrlo retko gledam igrane filmove. Mislim da su dokumentarci danas mnogo zanimljiviji, životniji, pametniji. Pod dokumentarnim ubrajamo i autorske, visokoumetničke filmove kakve je pravio i moj profesor Vlatko Gilić. Htela sam da napravim film meditativnog tipa poučena rečima oca Tadeja da ne postoji nijedno ljudsko biće na ovoj planeti koje istinski ne čezne za Bogom.