Mašina snova u akciji

Šta je zajedničko Sari Bernar, Oskaru Vajldu, Riti Hejvort i Merilin Monro?

Sve četiri ličnosti su u jednom trenutku istorije bili najglamuroznije pojave u svetu koji je, pre no što je postao „globalno selo“, već postao naseobina kojom nepokolebljivo vlada glamur. „Glamur je široko rasprostranjen termin u savremenoj kulturi. U mnogim rečnicima ovaj termin datira iz tridesetih godina dvadesetog veka, kada se uobličio sistem studija u Holivudu, dok Webster’s Third New International Dicitionary definiše glamur kao „neuhvatljivu, misteriozno uzbudljivu i često iluzornu privlačnost, koja podstiče maštu i podmiruje želju za nekonvencionalnim, neočekivanim i egzotičnim“, kažu Stiven Gandl i Klino T. Kasteli, autori izuzetno intrigantnog dela „Glamur“ (prevela Jovana Popović, objavila izdavačka kuća Klio, 2007).

Rajska površnost

Kada danas izgovorimo reč glamur, prva asocijacija je Holivud. Edgaro Moren o tome kaže: „Zvezde u potpunosti predstavljaju robu. Od svih zvezda koje je proizveo holivudski film, Merilin Monro je bila najprodavanija.” „Zanimljivo je da su iz lika Monro pažljivo odstranjeni svi elementi spontanosti i individualnosti“, ističu autori Gandl i Kasteli. Merilin Monro je, tako, pretvorena u poželjnu ikonu za savremenu publiku.

Od kada se pojavio, pre više od jednog veka, glamur ne prestaje da suptilno, ali sveprisutno, oblikuje način na koji doživljavamo realnost, ali i realnost samu. Budući da je glamur, pre svega, vizuelno iskustvo, a danas živimo u kulturi koja je veoma vizuelna, još uvek su slike Prislija, Monro i Džemsa Dina visoko tražena roba. Slike ikona iz prošlosti kao da i dalje imaju jači upliv i veći odjek od svakodnevne realnosti.

Glamur se pojavio u periodu kada je aristokratska moć počela da slabi, a aristokratski duh počeo da se prilagođava i reprodukuje u komercijalne i društvene svrhe. Ofenbahovo pozorište, kada se pojavilo, trebalo je da bude neka vrsta edena, raja, dakle, a u „raju mora da bude površnosti“, kažu Gandl i Kasteli. Već u to vreme počinje da se razvija i proces fluidnosti identiteta. Zajedno sa buržujskim hedonizmom, čija je osnovna crta bila nezasitost, pojavljuje se i poseban, potrošački mentalitet, koji je bio ključan za glamur.

U momentu kada plinsko svetlo čini od Pariza vizuelni spektakl (i danas ovaj grad zovu „gradom svetlosti“), Benjamin kaže da je „mašina snova stavljena u akciju“.

Razvoj gradova i pozorišta doprineo je razvoju glamura, a kupac je postao osoba koja je u potrazi ne tek za robom već za zadovoljstvom. (Danas u Americi postoje klinike za odvikavanje od šopinga. Stepen izlečenja pacijenata nije ohrabrujući. Svaka zavisnost, pa i ona od kupovine, teško se leči.)

Vratimo se glamuru. U momentu pojave prvih velikih pariskih i londonskih robnih kuća, prodaja je pretvorena u zavođenje. U to vreme Zola piše: „Robna kuća teži da zameni crkvu“. Glamur je postao ne samo aura oko robe i filmskih zvezda – vrhunske filmske robe, on je postao i – masovni jezik žudnje. Rođen u Parizu, iz eklektične kombinacije stilova, glamur je, u svojoj suštini, predstavljao – zavodljivost.

Izgled za spavaću sobu

Već krajem 19. veka žene su preuzele ulogu ukrasnog pola i došlo je do – komercijalizacije ženstvenosti, kao i do kulture pokazivanja, koja je razvila četiri tipa žene koje su važile za – glamurozne. To su: kurtizana, žena iz visokog društva, glumica i zabavljačica. Kurtizane su opstale do 1914, a glamur glumica poticao je od njihove slave, baš kao i od sposobnosti da se, fluidnošću identiteta, stope sa ličnostima likova koje su tumačile. I glumice i kurtizane trgovale su istom robom – nerealnim snovima.

Prva svetski glamurozna glumica bila je Sara Bernar. Razmetljivo se reklamirala, često je igrala role kurtizana i težila je da – zapanji. Bila je egzotična i ekscentrična, prerušavala se u muškarca na sceni, a za kućne ljubimce je imala jednog majmuna, jednog geparda i – zmije prekrivene draguljima. Tvrdila je da spava u mrtvačkom kovčegu, koji je postavljen roze svilom.

Glamur je tokom dvadesetog veka nastavio da bude način pakovanja ženske seksualnosti. Veoma dugo vezivan je isključivo za – belu rasu. I danas nemamo mnogo crnih glumica i glumaca u Holivudu. U svetu manekenstva svetsku slavu i status glamurozne zvezde do sada je stekla samo jedna: Naomi Kempbel.

Vratimo se u Holivud – profesionalnu fabriku snova, tj. iluzija. U trenutku najveće slave, još jedna na spisku najglamuroznijih, Greta Garbo, igra stalno posrnule žene ili kurtizane. U to vreme njeno pravo ime, Greta Gustafson, bilo je već odavno zaboravljeno. Holivud je voleo da novoproizvedenu robu – zvezde, krsti i novim imenom. Tako je Lusil Lesur postala Džoan Kraford, Arči Lič – Keri Grant, Marion Morison –Džon Vejn, i tako u nedogled. „Svi bi voleli da su Keri Grant. I ja bih“, rekao je jednom ironično ovaj glumac.

Novonastala bujica filmskih slika kao da je neosetno počela da sprečava potpuno razumevanje. „Slika-ideja odbacila je samu ideju“, kaže Krakauer. Slavna ličnost postala je industrija poput drugih industrija, a sama popularnost se pretvorila u robu unutar nje.

Slavni, glamurozni izgled holivudskih zvezda, kritičari Holivuda su zvali „izgledom za spavaću sobu“. Iako su glamurozne glumice često fotografisane na tepisima, u negližeima, u krznu i svili, čime se isticala njihova seksualnost, postoji i grupa glamuroznih, a androgenih. To su Garbo, Beti Dejvis, Ketrin Hepbern...

Gandl i Kasteli glamur definišu kao „napravljenu verziju realnosti koja podstiče na konzumiranje, proizvedenu auru kapitalističkog društva, zaraznu, zaslepljujuću iluziju koja nadomešta autentičnost i stavlja potrošnju u sam centar ljudske egzistencije“.

Glamur je nastao u momentu kada je robi postala potrebna aura, jer joj je proizvodnja na veliko oduzela suštinsku vrednost koju je imala, dok je pravljena uz ljudsku veštinu i napor, kažu autori „Glamura“. Da bi se roba bolje prodavala, ona je – seksualizovana i seksualizacija robe je tada, baš kao i sada, glavna osobina potrošačke kulture. Figura žene je još krajem 19. veka postala predmet, a erotičnost se materijalizovala i – pretvorila u robu. Roba na tržištu je dobila auru, a pred čovekom se početkom dvadesetog veka već prostiralo – seksualizovano tržište. Već u to vreme pojava žene postala je važnija od njene ličnosti, a glamur se vezivao za kurtizane, glumice ili izvođačice. Karakterisale su ih udaljenost, teatralnost, misterija. Mediji počinju da konstruišu događaje i ličnosti, a reklame bacaju u senku stvarne događaje u svetu. Medijsko carstvo već tada počinje da masovno proizvodi slike koje uzimaju svu pažnju publike, crpeći njenu energiju. Realnost popušta pred nadrealnošću.

Čovek, najpoželjnija roba

Holivud je i dalje mesto u kome su se tokom čitavog dvadesetog veka proizvodili ne samo filmovi – već i glamurozna lica. Glamurozno lice je lice koje je postalo predmet i kome se ljudi dive. Glamurozna ženska lica smeše nam se sa najvećeg broja reklama, pošto je primećeno da potrošnja raste u meri u kojoj je povezana sa ženstvenošću i – teatralnošću.

Danas, tvrde autori knjige „Glamur“, „kurtizane predstavljaju najstariju definisanu sliku glamura koja je još uticajna“. Između kurtizana uticajnih s kraja devetnaestog veka, s jedne, i Klaudije Šifer i Linde Evanđeliste, s druge strane, mala je distanca, dodaju oni, jer su sve ove žene posedovale sposobnost da opčine, koja se nije oslanjala samo na njihovu lepotu ili slavu već i na pažljivo baratanje materijalnim dobrima i vizuelnim efektima. Glamur je, očito, jedan od najintrigantnijih društvenih fenomena. Posle robovlasništva, jedino je glamur uspeo da od čoveka napravi robu, a od obične robe u izlogu –„mračni predmet želje“.