Može li bilbord da spreči povratak Srba

Kosovska policija i Udruženje porodica palih boraca OVK traže da se ne uklanja bilbord u Mušutištu na kome su prikazane fotografije zapaljenih i srušenih kuća, civilnih žrtva i pripadnika OVK uz natpis na albanskom i engleskom jeziku: „Lokalni Srbi, ovo ste ostavili za sobom kada ste napustili Mušutište”.

Lokalni Albanci ovim potezom šalju poruku prognanim Srbima, kojih je u Mušutištu pre rata 1999. godine bilo više od 2.000, dok sada nema nijednog, da nisu dobrodošli za Veliku Gospojinu 28. avgusta u ovom mestu.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, uprkos ovim pritiscima, kaže da je zahvalan komandantu Kfora Giljermu Miljetu na pomoći oko organizovanja trodnevnog kampa u Mušutištu, kada je 25 volontera, zajedno sa radnicima kabineta zamenika premijera, radilo na račišćavanju crkvenog dvorišta i pripremi terena za Veliku Gospojinu.

„Ostaćemo istrajni u svom opredeljenju da se ljudi vrate u Mušutište. Oni su ostavili za sobom 187 kuća i 11 crkava koje su uništene i spaljene posle njihovog odlaska. Mnogi od njih su rešeni da se vrate i mi ćemo im u tome pomoći”, rekao je Stojanović.

Kosovski ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić uprkos pritiscima lokalnih Albanaca očekuje da nadležni organi preduzmu sve potrebne bezbednosne mere kako bi obeležavanje seoske slave proteklo bez incidenata.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić smatra da je sprečavanje povratka Srba prognanih tokom i posle ratnih sukoba programski cilj onih koji iz senke upravljaju Kosovom i Metohijom. On smatra da proteklih godina nije učinjeno dovoljno da bi se izlečila ta politička i društvena devijacija u južnoj pokrajini.

Iako zvanično niko ne zna ko je tačno postavio sporni bilbord, predsednik Udruženja porodica palih boraca OVK Džavit Jašari prihvatio je te „zasluge”, naglasivši da širom Kosova treba postaviti bilborde slične sadržine.

„Mislim da u našoj državi niko ne treba da se meša u ovo pitanje i da svi imamo obavezu da izdvojimo sredstva i finansiramo postavljanje istorijskih podsetnika ili bilborda ili spomen-ploča”, rekao je Jašari za portal „Indeks onlajn”.

Ove reči su dokaz za Marka Đurića da bivši pripadnici terorističke OVK sada kontrolišu političke procese i kriminalne tokove na Kosovu i da nemaju nikakav interes da se stvori stabilno demokratsko društvo, jer bi to višestruko ugrozilo njihove interese.

„Zato se iz tih krugova konstantno generiše ratna psihoza i otvaraju stare rane, ne bi li se stanje u kojem konce vlasti drže kriminalni klanovi i paravojne strukture što više prolongiralo. Bilbord u Mušutištu kojim se praktično poziva na linč Srba jeste slika brižljivo kreirane zarobljenosti KiM u bezizlaznom lavirintu mržnje i bezakonja. Etničko čišćenje srpskog stanovništva bilo i ostalo politički cilj ideologa albanske supremacije na Kosovu i Metohiji i sasvim je razumljivo zašto takve naizgled sitne provokacije kod nas izazivaju toliku zabrinutost”, ističe Đurić za „Politiku”.

Prepreke za povratak Srba jesu bezbednosna situacija i nerešeno pitanje povraćaja uzurpirane imovine, na koje čeka više od 40.000 građana srpske nacionalnosti. Problem su sudovi koji su spori u rešavanju ovih sporova, pa čak i kada se donese pravosnažna sudska presuda, Srbi imaju velikih problema da uđu u svoju kuću ili koriste svoju zemlju. Uprkos mnogim pritiscima, Srbi žele da se vrate na ognjišta, a samo do 1. avgusta ove godine kosovsko ministarstvo za povratak i raseljene pomoglo je povratak 509 Srba, za koje je izgrađena 81 nova kuća.

„Svakako bih savetovao Srbima da se vrate na svoja ognjišta. Očekujem da se pokrene javna kampanja kako bi se prestalo sa praksom javnih poziva na linč, a građani tog dela Srbije podstakli na pomirenje i suživot”, ističe Jevtić, koji naglašava da u svom radu ima podršku premijera Kosova Ise Mustafe i predsednika Kosova Hašima Tačija.

On se zalaže za osnaživanje kosovskih institucija čije odluke bi morale da se poštuju, jer se često događa da lokalne albanske vlasti opstruiraju povratak Srba. Jevtić kaže da je uvek bilo teško vratiti se na svoja imanja, ali da su upornost i istrajnost najvažniji.

„Ima i pozitivnih priča koje su dale pozitivne rezultate. Tako se, recimo, u selo Osejane, u opštini Istok, vratila većina raseljenih Srba. Uvek skrećem pažnju Srbima da ne prodaju svoju imovinu jer se onda gubi poslednja šansa da se vrate. U Đakovaci, Peću, Uroševcu i Gnjilanu gotovo da i nema povratka. Pozitivan primer je Prizren, gde je država uspela da izgradi 19 kuća, a u ovoj godini planiramo da izgradimo još sedam, za ukupno 90 onih koji su se vratili ili su u procesu povratka”, rekao je Jevtić za „Politiku”.