Spremaju „utamničenje” Bogorodice Filermose

Podgorica – Nakon što je „preplivala brojna mora, preletela brojna brda i planine” i obišla pola sveta, čuvena ikona Bogorodice sa Rodosa biće utamničena u Cetinjskoj pećini, poviše Cetinjskog manastira, sedišta Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP). Mesto koje je vlast planirala da boravi jedna od tri najveće svetinje u hrišćanstvu koja je, po predanju, lično urađena rukom apostola Luke, povod je sporenja predstavnika i institucija vlasti i MCP.

Ova ikona je uvršćena u kategoriju kulturnih dobara od nacionalnog značaja. U manastir Ostrog stigla je sa još dve svetinje – desnom rukom Svetog Jovana Krstitelja i česticom Časnog krsta, prvih aprilskih dana 1941. Tu ih je pohranio mladi kralj Petar II Karađorđević, koji je potom napustio zemlju. Svetinje je poverio patrijarhu srpskom Gavrilu Dožiću, koji je tadašnjem igumanu Ostroga Leontiju Mitroviću ostavio u amanet da ih čuva.

Nakon što je tadašnja tajna policija u jesen 1952. godine pretraživala manastir, u keliji igumana pronađene su relikvije koje je su odnete i ostavljene u sef tajne policije, da bi tek 20. januara 1978. godine čestica Časnog krsta i desna ruka Svetog Jovana Krstitelja bile vraćene Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, odnosno Cetinjskom manastiru, a ikona Bogorodice Filermose je po sili vlasti otišla u muzej. Za svetinje dugo skoro da niko nije znao, osim mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je tajnu obelodanio na zasedanju Arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve na Cetinju, na Lučindan 1993. godine.

Čudesna ikona Bogorodice Filermose taji u Plavoj kapeli Narodnog muzeja na Cetinju, i ponovo je, ničim nezasluženo, postala povod brojnim polemikama i sporenjima. Ministarstvo održivog razvoja i turizma objavilo je tender za izvođenje radova na izmeštanju ikone u prostor Cetinjske pećine. U tenderu piše da je reč o prvoj fazi radova čija je vrednost procenjena na 1.650.000 evra. Radovi predviđaju izgradnju podzemnog objekta koji će imati salu posvećenu „kontemplaciji ikone” koja predstavlja Bogorodicu Filermosu na lokaciji u zahvatu Detaljni urbanistički plan „Istorijsko jezgro Cetinja”, sa modernom prilaznom saobraćajnicom. Direktor Uprave za zaštitu kulturnih dobara Anastazija Miranović nedavno je kazala da će se izmeštanjem ikone u Cetinjsku pećinu stvoriti uslovi za posetu više stotina hiljada hodočasnika godišnje. Prema projektu, novi dom Bogorodice u potpunosti će biti ispod zemlje, površine između 250 i 300 kvadrata, a moći će odjednom da primi stotinu osoba, biće opremljena sistemom za kontrolu toplote i vlažnosti, kao i za zaštitu relikvije.

Cetinjska pećina, gde vlast planira da smesti ikonu

Mitropolija crnogorsko-primorska godinama ponavlja da je Bogorodici Filermosi mesto u Cetinjskom manastiru, gde se nalazi ruka Jovana Krstitelja, koji je krstio Isusa Hrista, i čestica Svetog krsta, ili u manastiru Ostrog, odnosno u nekom od drugih pravoslavnih hramova u Crnoj Gori.

Predsednik cetinjske opštine Aleksandar Bogdanović u više navrata izjavio je da je Filermosa vlasništvo države, pa je samim tim i njeno izmeštanje državni projekat.

 Istoričar umetnosti sa Cetinja Aleksandar Čilikov uverenja je da bi bilo dobro rešenje ako bi se ikona smestila u novoizgrađeni crkveni objekat, izvan pećine. „Uz nju treba smestiti i druge dve relikvije, koje su sa Filermosom stigle na Cetinje, pod uslovom da su dostupne svim konfesijama”, rekao je Čilikov i dodao da se „Bogorodica Filermosa, poznata kao zavetna ikona Malteških vitezova, može iskoristiti za verski turizam”.

 Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da se na najvrednijoj ikoni hrišćanstva ne smeju zarađivati pare.

„Oni se nadaju da će svet doći. Evropa i svet će doći, ali kada svetinja bude tamo gde joj je mesto, a njeno je mesto je u manastiru Ostrog”, stav je mitropolita Amfilohija. „Nadam se da će i naše vlasti, što skorije to bolje za njih, da je odhapse, jer ona je uhapšena i oteta prvi put u svojoj istoriji, a njena je istorija vrlo stara i vezana za apostola Luku, učenika Hristovog, koji je napisao Jevanđelje po Luki. Čak je i turski sultan ustupio i Časni krst i ruku Svetog Jovana Krstitelja i ikonu Filermosu 1523. godine jovanovcima. On je imao poštovanja i dao im da je čuvaju u crkvi. Ona je za crkve naslikana, za molitve, a nije naslikana za muzeje”, istakao je Amfilohije Radović.