Preko IZIS-a do pregleda kod lekara

Beograđanka Jovanka A. ovih dana nije uspela da zakaže pregled kod oftalmologa u bolnici jer, kako kaže, novi sistem zakazivanja pregleda nije funkcionisao. Od izabranog lekara saznala je da oftalmolozi još nisu u kompjuterskom sistemu za zakazivanje pregleda i da ne može kod određenog lekara da joj odredi datum za prijem.

– Imam problema sa očnom bolešću i potrebno mi je mišljenje dobrog specijaliste. Doktorka mi je rekla da dođem sledeće nedelje u nadi da će se situacija promeniti – kaže Jovanka.

I nije jedina kojoj se ovako nešto desilo jer u mnogim zdravstvenim ustanovama postoje muke sa novim načinom rada. Problem je što niko ne kontroliše da li se nov integrisani zdravstveni sistem IZIS pravilno koristi, smatra dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, a lekari su sada opterećeniji više nego ikada.

– Dešava se da pacijentu zakažemo datum i vreme pregleda u nekoj bolnici, a da on uopšte ne bude primljen jer je lekar na odmoru. I dalje nisu svi doktori u bolnicama istakli datume sa vremenima za prijem pacijenata pa ne mogu baš kod svakoga da se zakažu pregledi. Kada nestane struja mi ne možemo da radimo jer sve podatke moramo da ubacimo u kompjuter, a tada to nije moguće – ističe dr Dimitrijević.

A kako sistem funkcioniše iz ugla ljudi koji kao na dlanu imaju presek svih dešavanja u svakoj sekundi? U trenutku dok je ekipa „Politike” bila na mestu odakle se prati rad IZIS-a, na ekranu kompjutera je prikazivan broj zakazanih pregleda, kod kog lekara i u kojoj ustanovi. Tako je juče od 7 do 13 sati oko 106.000 pacijenata dobilo recepte za lekove, oko 32.000 je upućeno u druge ustanove, a obavljeno je oko 82.000 pregleda. Zahvaljujući ovom sistemu, tačno se vidi koji lekar nije pregledao nijednog pacijenta, a ko ih je primio preko svake norme.

Plan je, pojašnjava Miroslav Pevac, posebni savetnik ministra zdravlja, da se poštuje hijerarhija u načinu upućivanja pacijenata. On mora prvo da se pregleda u domu zdravlja, zatim ukoliko je potrebno u lokalnom kliničko-bolničkom centru pa tek onda ako treba odlazi u Klinički centar Srbije. Trenutno se 67 odsto pregleda upravo i završava u domu zdravlja, 28 odsto ljudi ide u manje bolnice, a osam odsto u KCS.

– Činjenica je da 70 odsto pacijenata ode u KCS sa nekompletnom dokumentacijom. Radićemo na tome da ih izabrani lekari potpuno pripreme za odlazak kod specijaliste. Cilj je da pacijenti što manje šetaju od lekara do lekara. Građani se opravdano žale na probleme sa zakazivanjem, ali moraju da znaju da radimo sve da otklonimo smetnje. Moja je želja da već od septembra više od polovine pacijenata bude zadovoljno dobrim sistemom zakazivanja pregleda, a od Nove godine trebalo bi sve to da ide glatko – kaže Pevac.

Zahvaljujući ovom sistemu može da se radi i na uvođenju elektronskog recepta jer već sada u Nišu i Novom Kneževcu pacijenti samo sa knjižicom mogu da odu u apoteku i podignu lek koji im je lekar propisao. Sada se tačno zna koliko je lekar propisao kojih lekova. Od kada je sistem profunkcionisao zapaženo je da od 2.323 leka sa pozitivne liste čak 860 nijednom nije propisano. Pacijente muči i to šta će se dogoditi ukoliko zakažu pregled kod lekara u bolnici, a on ode na odmor, na kongres, razboli se... Pevac kaže da će u tom slučaju pacijenta primiti lekar koji će zameniti odsutnog doktora.

–  Planiramo u budućnosti da pacijentu koji je zakazao pregled kod specijaliste pošaljemo SMS sa molbom da potvrdi svoj termin. Ukoliko otkaže, moći će neko drugi da uskoči na to mesto. U Makedoniji, po čijem modelu i mi radimo, smanjeni su „promašeni” termini sa 27 na tri odsto. Ideja je da lekari u selima gde nema kompjutera nose laptope kako bi mogli da uđu u sistem. Namera nam je i da specijalisti daju upute za preglede kod supspecijalista, a ne da se pacijenti vraćaju ponovo kod izabranih lekara da bi dobili taj uput.

Kod lekara opšte prakse pregledi se zakazuju na svakih 15 minuta jer je to dovoljno vremena da lekar primi i pregleda pacijenta, napiše recepte i upute, a kod specijaliste se zadržavaju od 20 do 30 minuta – dodaje Pevac.

Postoji ideja da od sledeće godine počne da radi i nacionalni kol-centar koji će imati 15 ljudi, a koji će moći da pozivaju pacijenti iz cele Srbije i zakazuju preglede u domu zdravlja.

A da Ministarstvo zdravlja ima ozbiljnu nameru da se ovaj sistem u potpunosti sprovede govori i činjenica da su uputili dopis zdravstvenim ustanovama sa obaveštenjem da je obaveza svake kuće da u sistem unese termine za zakazivanje pregleda. To je mnoge od njih uozbiljilo da počnu da se hvataju u koštac sa novim sistemom rada jer su svesni da se mnogi propusti uskoro neće tolerisati.

Pacijent sam sebi zakazao magnetnu rezonancu

Da rad novog sistema ne može da profunkcioniše preko noći svedoči i profesor dr Predrag Sazdanović, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu. Kako je reč o istorijski važnoj novini za zdravstveni sistem Srbije potrebno je strpljenje kako bi se greške otklonile. On očekuje da će za tri do četiri meseca ovaj sistem moći da radi bez problema. U početku, imali su nekoliko pehova, jedan pacijent iz Trstenika uspeo je da uđe u sistem i sam sebi zakaže pregled abdomena na magnetnoj rezonanci, bez ikakve konsultacije i uputa lekara. Sada je tako nešto nemoguće.

– Najviše muka imali smo sa zakazivanjem kod endokrinologa, kardiologa i hematologa. Sada smo stavili da istovremeno u ambulanti rade četiri endokrinologa, koji u smeni mogu da pregledaju oko 130 pacijenata. Najteže nam je kada se pokvare uređaji. Recimo, trenutno su nam dva skenera u kvaru, a dnevno bi trebalo da pregledamo na njima od 150 do 200 pacijenata. Čim se poprave prvo moramo da zovemo one koji su ranije bili zakazani pa onda nove preglede moramo da zakažemo – dodaje dr Sazdanović i ističe da je kod njih prosečna starost lekara 53,5 godina što je četiri godine više od proseka u Srbiji.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem IZIS u Domu zdravlja „Niš” je zvanično počeo da radi 28. marta ove godine. U početku bilo je problema zbog nedovoljnog broja termina za zakazivanje pregleda u okviru Kliničkog centra Niš, kao i zbog zastarele računarske opreme koja nije podržavala uvođenje ovog sistema.

– Bili smo prinuđeni da sukcesivno zanavljamo opremu i time rešavamo probleme tehničke prirode. Kadrovskih problema nije bilo jer su zaposleni već radili sa elektronskim kartonom koji je pretrpeo male promene uvođenjem IZIS-a. Prednosti uvođenja ovog sistema su što se pružaju nove mogućnosti poput kreiranja elektronskog recepta i uputa, sa istovremenim zakazivanjem pregleda i dijagnostičkih procedura izabranog lekara. Svi izveštaji pacijenata, od osnovnih do rendgenskih snimaka, magnetnih rezonanci i skenera dostupni su svim lekarima na području Srbije uz korišćenje ovog sistema – kaže Danijela Nešić, šef kabineta direktora Doma zdravlja „Niš”.

Sistem u brojkama

                      449

zdravstvenih ustanova povezano u sistem

                  142.000

         pregleda se obavi

                   180.000

recepata se napiše svakoga dana

                     49.000

       uputa se dnevno ispiše