Rasulo u Libiji

Petogodišnje urušavanje Libije – nakon arapskog proleća 2011. i brutalnog svrgavanja pukovnika Muamera el Gadafija – eskaliralo je ove sedmice u političko i vojno rasulo neizvesnih posledica po celinu države i odnose na centralnom Mediteranu.

Koliko u ponedeljak, parlament u Tobruku je nakon osmomesečnog premišljanja izglasao nepoverenje vladi Fajiza el Saradža u Tripoliju, koja inače uživa podršku UN.

Saradžov kabinet, sastavljen u inostranstvu direktnim posredovanjem predstavnika UN, doplovio je u martu u Libiju iz Tunisa na italijanskoj ratnoj korveti. Odmah po prispeću u zemlju, Saradžov režim suočio se s otporom dva rivalska pola političke moći u Libiji: u Tripoliju na zapadu zemlje i u Tobruku na istoku. Parlament u Tobruku je do kraja 2015. bio jedino međunarodno priznato telo u zemlji. I, dok su islamisti u Tripoliju manje-više dobrovoljno prepustili vlast Saradžu, parlament u Tobruku je od početka bio protiv novopredloženog sastava zamišljene jedinstvene vlade Libije, njenih ovlašćenja i profila komande buduće nacionalne armije. Mirovnim planom za Libiju Ujedinjenih nacija, potpisanim krajem 2015, predviđa se da nova vlast u Tripoliju legitimitet stekne tek nakon izjašnjavanja skupštine u Tobruku (kojoj je inače odavno istekao mandat).

Uprkos jakim spoljnim pritiscima, parlament u Tobruku mesecima  ili nije imao kvorum ili je javno odbijao da izglasa podršku Saradžovoj vladi nacionalnog jedinstva.

A onda je ovog ponedeljka parlament u Tobruku iznenada uspeo da okupi više od polovine poslanika i da sa 69 glasova „protiv”, 39 uzdržanih i samo jednim glasom „za” i zvanično uskrati legitimitet novoj vladi u Tripoliju.

Saradžov kabinet smesta je odbacio rezultat glasanja u Tobruku i najavio „nastavak rada na stabilizaciji državne uprave u Libiji”.

U međuvremenu, američki ratni brodovi stacionirani na centralnom Mediteranu, tik uz teritorijalne vode Libije, gađali su ciljeve u okolini Sirta, preneo je u ponedeljak „Vašington post”.

Pentagon je istovremeno potvrdio da su borbeni helikopteri „superkobra” dejstvovali u Libiji tokom završnih operacija oslobađanja Sirta od preostalih džihadista Islamske države. Na kopnu, u Sirtu, paravojne snage lojalne režimu Fajiza el Seradža su tokom zauzimanja Sirta pronašle tovare zlata, oružja i keša u skloništima ID.

Na drugoj obali Sredozemlja, u Rimu, u ponedeljak, EU je potpisala sporazum sa Komandom obalske straže Libije (entiteta koji podržava vlast Fajiza el Seradža). Po tom sporazumu, pripadnici evropske antikrijumčarske misije „Sofija” imali bi novi zadatak – da obučavaju pripadnike libijske oblaske straže u borbi protiv krijumčara ljudi. Samo od 1. do 21. avgusta oko 104.000 ilegalnih migranata prešlo je sa libijske obale na tlo Italije (lane 116.000). Obuka libijske obalske straže „unaprediće bezbednost u teritorijalnim vodama Libije i smanjiti rizik od tragedija davljenja na moru”, ocenio je Enriko Kredendino, kontradmiral italijanske mornarice.

Dotični sporazum EU i Saradžove obalske straže, odlučno je odbacio brigadir Ajub Kasim, portparol Mornarice Libije u intervjuu za portal „Libija obzerver”.

„EU smo rekli da nam ne treba obuka, već brodovi i druga oprema. Italija treba da nam vrati četiri libijska broda koja su 2014. poslati na remont. Operacija ’Sofija’ je politička propaganda u svrhu evropskih političkih ciljeva. Kako su joj proširili prvobitni mandat borbe protiv krijumčara ljudi na pravo da kontrolišu sve brodove koji ulaze i izlaze iz libijskih teritorijalnih voda? Što se EU tiče, poručujemo da što više pokušavaju da eksploatišu Libiju, kradu njenu naftu, bave se krivolovom, to će više osećati krivicu kada shvate kakvu grešku čine. Što se nas tiče, ne želimo povratak u prošla vremena gusarenja i konflikta između Evrope i severne Afrike”, upozorio je potparol libijske mornarice.

Kakva je vojno-politička podloga i pozadina stava libijske mornarice, javno nije poznato.