Retrospektiva Petra Lubarde

U Muzeju „25 maj” danas u 13 časova biće otvorena izložba slika Petra Lubarde (1907–1974) na kojoj će se naći 178 dela objedinjenih pod nazivom „Između slike prirode i prirode slike”. Izložbu su organizovali Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Narodni muzej Crne Gore, a otvoriće je Vojislav Brajović, ministar kulture i akademik Nikola Tasić, potpredsednik SANU. Otvaranju će prisustvovati i članovi porodice Petra Lubarde koji stižu iz Izraela.

Posetioci će do 26. aprila imati priliku da vide retrospektivu čiju je koncepciju osmislio Petar Ćuković, istoričar umetnosti i donedavni direktor Narodnog muzeja Crne Gore. Reč je o postavci koja je prošlog leta priređena u Plavom dvorcu na Cetinju, povodom 100 godina od Lubardinog rođenja, pri čemu je obim beogradske izložbe veći, budući da su dela iz svojih kolekcija pozajmile kompanija „Sintelon” iz Bačke Palanke, Vlada Srbije, Spomen-zbirka „Pavle Beljanski” i Matica srpska iz Novog Sada.

Izložba je koncipirana kroz 11 celina putem kojih je moguće čitati genezu Lubardinog stvaralaštva. U odnosu na crnogorsku postavku, nepotpuna je celina „Rad-zid” koju čine slike velikog formata rađene posle Drugog svetskog rata, zato što se konzervatori Narodnog muzeja Crne Gore i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu nisu složili da slike putuju, jer su osetljive. U ovoj celini naći će se slika „Ustanak” (1949) koja sažima karakteristike tog perioda.

Posetioci neće moći da vide ni sliku „Bitka na Vučjem dolu” jer se ona, po preporukama konzervatora, takođe ne sme iznositi iz prostora Umetničkog muzeja Crne Gore, gde je postavljena „jednom zasvagda”.

Predratno Lubardino slikarstvo predstavljeno je kroz dve celine: „Mora” i „Samoća” za koje je karakteristično osećanje teskobe i dramatike.

U veoma inspirativnom vođenju kroz izložbu, koje je priređeno za predstavnike medija, Petar Ćuković je naglasio i značaj slike „Donje polje” iz 1934. godine (celina „Zjap”) koja predstavlja ključno delo za razumevanje zaokreta u slikarevom tretiranju pejzaža. Sledi oblast „Plod”, odnosno apstraktne slike na beloj podlozi, zatim i ključna celina „Čvor” koju karakteriše „osvajanje slike iznutra”, manifestacija moći i gospodarskog instinkta, a potom i važan period naslovljen kao „Krik” sa poznatim delima posvećenim Kosovskom boju. Sledi ciklus sivih slika nazvan „Sev”, kao „prosijavanje svetlosti i rasipanje slike prema ivicama platna”.

Posetioci će imati priliku da vide i crteže koje je Lubarda stvarao u zarobljeništvu, u nemačkom logoru, kao i dela posvećena stradanju kragujevačkih đaka. Retrospektiva se završava celinom „Epilog” koja se odnosi na Lubardin boravak u Indiji kada je, po Ćukovićevim rečima, Lubarda izgubio središte svoje slike i okrenuo se fascinaciji božanstvima i zodijačkim znacima.

Tokom trajanja ove izložbe Muzej „25. maj” biće otvoren od 12 do 20 časova, a svake subote u 13 časova kustosi će voditi zainteresovane posetioce kroz izložbu. Deo izložbe čini i elektronska biblioteka sa dostupnom dokumentacijom o našem čuvenom umetniku. Obimniji katalog biće objavljen sa zakašnjenjem.