Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prvi srpski zubar – vršački đak

Dr Ilija Ranimir osnovnu školu završio u Vršcu, studije medicine u Gracu, a u Beogradu proveo radni vek. – Jedini zubni lekar među osnivačima Srpskog lekarskog društva
Др Илија Ранимир, први српски зубни лекар (Фото: „Споменица” 1972. СЛД)
Умрлица: вредан докуменат из Историјског архива Града Београда

Vršac – Među petnaestoricom osnivača Srpskog lekarskog društva, 1872. godine u Beogradu, najstarijeg lekarskog udruženja na Balkanu, i jednog od najstarijih u svetu, bio je i prvi srpski zubar dr Ilija Ranimir (1821–1901), rođen u Izbištu, nedaleko od Vršca. Osnovnu školu pohađao je u Vršcu, koliko se zna, gimnaziju je učio u mađarskom gradu Kečkemetu i Beču, a medicinu je studirao u Gracu.

O ovom našem humanisti nema baš mnogo podataka. U Izbištu, čak, više nema nikog od porodice Ranimir. Paroh u rodnom selu doktora Ilije, Nebojša Marković, pretpostavlja da je prefiks -ov pridodat ovom prezimenu. Otuda u susednom selu žive, verovatno, doktorovi rođaci po prezimenu Ranimirov. „Neke knjige su spaljene u Mađarskoj revoluciji, 1848. godine, a dosta arhive je stradalo zbog neodgovornog čuvanja”.

Naš sagovornik je primetio: „Svašta nam se događa, ali ne mogu da verujem da jedna takva naša veličina može da se zagubi”.

Predložio nam je da se obratimo Novom groblju u Beogradu, pretpostavljajući da je slavnima mesto u Aleji velikana.

– Dr Ilija Ranimir, zubni lekar, prvobitno se vodio kao sahranjen u parceli 18, grobno mesto 21, na Novom groblju u Beogradu, a to danas više ne postoji. U ranijem periodu kada je dr Ilija preminuo i sahranjen, registri sahranjenih su se vodili ručno, tako da podaci o sahranama kao i prenosima nisu vođeni precizno kao danas, posebno krajem 19. i prvoj polovini 20. veka. Svest o zaštiti grobova znamenitih ličnosti se u našoj sredini sporo razvijala, tako da su prvi grobovi znamenitih ličnosti na Novom groblju zaštićeni tek krajem šezdesetih godina prošlog veka. Inače, u našoj evidenciji od podataka postoji samo da je dr Ilija Ranimir preminuo i sahranjen 1901. godine, kao i da je bio zubni lekar po zanimanju – rekla nam je predusretljiva Marina Račić, iz Informativnog centra JKP „Pogrebne usluge”.

Među slavnima
Dugogodišnji direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić” u Vršcu, Milorad Kapelan, čijom zaslugom je u školskom hodniku, još 2002. godine, postavljena ploča s izgraviranih 12 imena ličnosti od nacionalnog i šireg značaja, koje su pohađale ovu školu (Jovan Sterija Popović, Đura Cvejić, Nikola Brašovan, Andrija Lukić, Laza Nančić, Jaša Tomić, Paja Jovanović, Sultana Cijuk, Bora Kostić, Dragiša Brašovan, Ivan Radović, Vasko Popa), kaže da i dr Ilija Ranimir na novoj tabli ima zasluženo mesto, zajedno s još nekoliko Vrščana koji su zadužili celu naciju.– Mada o tome nema pisanih tragova, sve navodi na zaključak da je i slavni doktor pohađao današnju Osnovnu školu „Vuk Karadžić”, čije su najstarije zgrade podignute još 1747. godine i 1760. godine – kaže Kapelan.

Ilija Jovanović, istoričar u Istorijskom arhivu u Beloj Crkvi, koji pokriva čitav vršački kraj, nema nijedan podatak o znamenitom doktoru, ali nam je sugerisao da se obratimo Istorijskom arhivu Grada Beograda. Ne očekujući brz odgovor, a još manje i neki verodostojan dokumenat, na pomenutu adresu smo uputili imejl i, posle samo dva dana, stigao je odgovor, potpisan sa „Čitaonica Istorijskog arhiva Grada Beograda”:

„Raduje nas što smo za Vas pronašli korisnu građu u Zbirci crkvenih matičnih knjiga – Crkva Svetog Marka, Palilula, a skraćena signatura je IAB-1882-inv. br. 20., u prilogu dopisa, šaljemo Vam sken iz matične knjige umrlih za 1901. godinu, na strani 149 upisan je Ilija Ranimir, zubni lekar, preminuo 25. 04. 1901. godine.

Na pomenutoj strani, pod rednim brojem 70, osim imena i prezimena, zanimanja, datuma smrti i sahrane, koju je sutradan obavio paroh beogradski A. Ilić, stoji i uzrok (dijagnoza) smrti dr Ilije Ranimira, zatim, da je ’rođen u Austrougarskoj’, i da je ’u Beogradu živeo 32 godine’, sa suprugom, s kojom je ’21 godinu bio u braku’.”

Tadašnje vršačke novine „Budućnost”, 29. aprila 1901. godine, nekrologom su obavestile svoje čitaoce da dr Ilija Ranimir nije više među živima.

Istoričar zdravstva u Vršcu, anesteziolog dr Mihajlo Stanivuković, ispričao nam je neke detalje koje je pronašao i sakupio u izdanjima Srpskog lekarskog društva, čiji je osnivač bio i dr Ilija Ranimir, zajedno s još četvoricom Srba, trojicom Čeha, istim brojem Nemaca, dvojicom Poljaka, s po jednim Grkom i Slovakom: Aćimom Medovićem (predsednik), Vladanom Đorđevićem (sekretar), Jovanom Mašinom, Đorđem Klinkovskim, Jovanom Valentom, Panajotom Papakostopulosom, Josifom Holjecom, Bernardom Brilom, Savom Petrovićem, Julijusom Lenkom, Markom Polakom, Petrom Ostojićem, Josifom Pančićem, Mladenom Jankovićem.

– Među njima je jedino dr Ilija bio zubar. Vratio se u Beograd sa školovanja u Gracu, koje je završio u 26. godini. U Vršcu je obavljao zubarsku praksu do 1868, kada se konačno seli u Beograd. Putovao je po svetu i u više zemalja radio kao zubni lekar. Ipak, Beograd ga je privlačio uslovima za rad i napredovanjem u struci. Što se osnivanja Srpskog lekarskog društva tiče, zanimljiv je podatak da „uprava varoši Beograda, svojim dopisom od 15. jula 1872. godine, obaveštava Srpsko lekarsko društvo da g. ministar unutrašnjih dela drži da se moliocima ne zabranjuje sastanak i rad njihov dokle to bude činjeno u pomenutoj celji...”, te „... da se oni radi označene celji mogu sastajati dva puta, a i više puta u mesecu, u lokalu koji treba uvek da naznače Upravi i da je isto tako uvek obaveste o promeni lokala u kojem će održati svoj sastanak” – priča za „Politiku” dr Mihajlo Stanivuković, naglašavajući da je „osnovni cilj SLD bio da bude srpsko ognjište nauke i da prati savremeno razvijanje celokupne medicinske nauke”.

Naš sagovornik kaže da se malo zna i o Fondu „Ilija i Katarina Ranimir”, koji je zajedno sa svojom suprugom osnovao prvi srpski zubar. Svoju imovinu i plac u Ulici kraljice Natalije (nekada Narodni front), „zaveštali su Srpskom lekarskom društvu za zidanje Lekarskog doma i za stipendiranje siromašnih studenata”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.