Ponovo molimo Ruse za Petrohemiju

Ministar privrede Goran Knežević pokušaće da bude uspešan u poslu u kome su svi njegovi prethodnici bili neuspešni. A to je da oživi „Petrohemiju”, „Azotaru” i MSK uz pomoć Rusa. Kako javljaju mediji on je tokom posete Moskvi ruskoj delegaciji ponudio da uzmu učešće u restrukturiranju i oporavku ovih fabrika.

Goran Knežević za naš list kaže da za ove firme pripremaju unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) i da je uveren da postoji realna nada da se njihov položaj reši na pozitivan način.

Na naše podsećanje da on nije prvi ministar koji Rusima nudi ove fabrike, kao i da se to pokušava već osam godina, od 2008. od privatizacije NIS-a, kada smo pokušali u paketu da rešimo i ove „nevolje”, odgovara:

– Pokušavaćemo dok ne uspemo.

Knežević, sudeći prema ranijim izjavama, svoj optimizam temelji na činjenici da je NIS najveći poverilac „Petrohemije”, dok je „Gaspromnjeft” većinski vlasnik NIS-a. Osnovna sirovina koju „Petrohemija” koristi je primarni benzin, dodao je, a proizvodi ga NIS-ova rafinerija u Pančevu.

NIS je akcionar „Petrohemije” s udelom od 12,72 odsto do koga je došao preuzimanjem akcija za deo duga koji je pančevačka fabrika imala prema NIS-u, a koji je iznosio 22,6 milijardi dinara bez kamata. To što je NIS pristao da deo duga pretvori u akcije tumačilo se kao njihova dobra volja da izađu u susret državi. Ali samo to. NIS ni u jednoj kombinaciji nije planirao da postane većinski vlasnik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da bi za nas bilo dobro kada bi Rusi preuzeli ove fabrike, jer bi tako proizvodnja bila dugoročno održiva.

– Prema sadašnjim niskim cenama nafte i gasa te fabrike mogu samostalno i uspešno da posluju. Taj odnos je najpovoljniji u poslednjih 15, 20 godina, a nepoznanica je koliko će to da traje. I to je ograničenje za kompanije iz zapadne Evrope i same Srbije da preuzmu ovaj hemijski kompleks. S druge strane Rusi su veliki proizvođači azotnog đubriva i izvoznici u Evropu i pitanje je da li su zainteresovani da odavde izvoze azotno đubrivo. Bilo bi dobro kada bi Rusi bili spremni da preuzmu ove firme, ali tako da se i njima da ustupak da ne moraju da nastave proizvodnju u slučaju visoke cene gasa i nafte – kaže Arsić.

Po njegovom mišljenju UPPR će doprineti da se fabrike oslobode dugova i tako postanu interesantnije za kupce.

Rezervu da posao može da se završi na obostranu korist pravi poskupljenje gasa od oktobra, budući da cena gasa prati rast cene sirove nafte na svetskoj berzi, a crno zlato je u međuvremenu poskupelo za 40 odsto.

Sada sve tri firme plaćaju gas i to je rezultiralo sa tri milijarde dinara dobiti „Srbijagasa” u 2015. One su opterećene i starim dugovima pa je zato „Petrohemija” imala 1,4 milijarde dinara gubitak u 2015. Dodatno, 52 milijarde je gubitak iznad visine kapitala u istoj godini. Izvoz im je lane vredeo 152 miliona evra, a zapošljavaju 1.435 radnika.

I Fiskalni savet je ocenio da, uz odgovarajuća rešenja, „Petrohemija” ima šanse da opstane bez finansijske podrške države, između ostalog i zato što ima tržište za proizvode. Po njima „Petrohemija” je u specifičnoj poziciji. Sa jedne strane, nema mnogo investitora koji bi mogli biti zainteresovani za privatizaciju. Međutim, sa druge strane, trenutno poslovanje „Petrohemije” je uspešno, jer je odnos cena inputa (gas) i finalnih proizvoda preduzeća izuzetno povoljan. Ovakvi tržišni uslovi mogli bi potrajati narednih nekoliko godina i taj period bi se morao iskoristiti za rešavanje sudbine ovog preduzeća.

Podsećanja radi, krajem 2014. godine, Agenciji za privatizaciju stiglo je deset pisama o zainteresovanosti za hemijski pogon u Pančevu. Među kompanijama koje su se raspitivale za „Petrohemiju” bio je američki investicioni fond „Tomson global”, ali i „Farzanegan investing grup” iz Irana. Zainteresovane su bile i firma „Grin tajp” iz Mađarske, ECPI menadžment iz Češke, kao i „Sintos SA” iz Poljske. Za kupovinu dela „Petrohemije” raspitivali su se i „Falštaf AG” iz Švajcarske i „M energo” iz Slovačke. Kasnije je bilo reči da je i firma iz Pakistana zainteresovana, ali i da bi problem mogao da se reši i u okviru saradnje sa Kinom.