Vučić: Veće plate i penzije za dva meseca

Povećaćemo plate u javnom sektoru i penzioneri će imati veće penzije i to već za dva meseca, bio je izričit premijer Aleksandar Vučić nakon polaganju kamena temeljca za fabriku u mestu Draganić, u opštini Raška. „Slede nam veće plate u javnom sektoru i veće penzije, jer o tome sada možemo da govorimo kad su javne finansije u redu”, rekao je on.

Nakon što je Međunarodni monetarni fond (MMF) kasno u sredu dao zeleno svetlo za četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti pitanje povećanja penzija i plata u javnom sektoru je ponovo aktuelizovano. Međutim, one nisu bile tema ove revizije, već se očekuje da o tome bude reč prilikom oktobarske posete ove međunarodne finansijske organizacije.

MMF u svom saopštenju nije štedeo lepe reči na račun srpske vlade navodeći da je ekonomski oporavak prevazišao očekivanja i da su javne finansije osnažene. Ostavljena je „rezerva” da je visina javnog duga i dalje velika i da su prisutni izazovi kod sprovođenja strukturnih reformi.

Premijer Vučić rekao je da javni dug ove godine neće preći 73 odsto od BDP-a, iako je bilo predviđeno 79 procenata. Suficit u budžetu je 31,8 milijardi dinara što je za čak 115 milijardi dinara bolji rezultat od onog koji je predviđen sa MMF-om. Vučić je istakao da se nismo zadužili za čitavih 115 milijardi dinara, što je oko 950 miliona evra, zbog čega će javni dug biti daleko ispod planiranog. Prema njegovim rečima, jul i avgust su po pitanju rasta BDP bolji od maja i juna, a do kraja godine je moguće da će privredni rast dostići i tri odsto, a potom idemo na ono da budemo „šampioni u Evropi”.

Međutim, ukazao je da ćemo u decembru ući u deficit jer se tada plaćaju razni dugovi prošlosti, od pre 10-15 godina. „Dolaze tada na naplatu razne petrohemije i čuda. Moramo da namirimo neka čuda od mrtvaca koji nam iskaču od pre 10-15 godina”, naglasio je on.

Posle događaja u sredu kada je u jednom danu vlada naprečac saopštila da je odlučila da struja mora da poskupi, a nekoliko sati kasnije Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio da je Srbija uspešno prošla objedinjenu četvrtu i petu reviziju aranžmana, nema nikakve dileme da je poskupljenje električne energije bilo ulov za njihovo „zeleno svetlo”. I da izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se deo novca od poreza na zarade vraća u centralnu državnu kasu nisu bile jedini uslov.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je dobra ocena MMF-a bila očekivana zbog dobrih fiskalnih rezultata.

– Dogovoreno je da minus u državnoj kasi bude 4,1 odsto, a biće znatno manji. Pitanje je kako će vlada iskoristiti taj niži deficit. Povećanje plata ili penzija je sigurno politički isplativije. Međutim, taj višak u javnim finansijama je bolje iskoristiti za javne investicije jer one više pokreću privredni rast od povećanja plata i penzija. Privredni rast bi više povukao završetak radova na obilaznici oko Beograda, krak Koridora 10 ka Mađarskoj, obilaznica oko Kragujevca, novi studentski dom u Beogradu, kaže Arsić.

Član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić takođe nije iznenađen dobrom ocenom MMF-a nakon četvrte i pete revizije aranžmana, jer je, kako kaže, pozicija Srbije prema Fondu dobra – javne finansije su uravnotežene, a rast je viši nego što se očekivalo.

„Kada govorimo o javnom dugu koji je Fondu bitan, zaključno sa junom čak je i smanjen za oko 440 miliona evra u odnosu na kraj prošle godine. Sve što je bilo zadato kao cilj, manje-više je ispunjeno”, rekao je Nikolić za Tanjug.

Ovaj ekonomista kaže da je moguće da će se MMF osvrnuti na relativno sporiju reformu javnih preduzeća, ali i u tom segmentu je napravljen napredak.

Ekonomski savetnik u vladi Vladimir Krulj kaže za Tanjug da ovakva pozitivna ocena MMF-a ima veliki značaj za jačanje kreditnog rejtinga Srbije, na bolju poziciju naše zemlje na međunarodnom tržištu kapitala, ali predstavlja i veoma pozitivan signal za potencijalne investitore koji su zainteresovani za ulaganja u Srbiju.

On je posebno istakao da je javni dug zaustavljen na nižem nivou od očekivanog, i da je sada na ispod 72 odsto BDP-a, što stvara uslove da se u narednim godinama radi na njegovom postepenom smanjivanju – i u nominalnom iznosu i u procentu učešća u BDP-u.

NBS: Fiskalni rezultati bolji od planiranih programom

MMF ocenio je da su fiskalni rezultati Srbije u 2016. godini značajno bolji od programom planiranih kao rezultat ostvarenog povećanja poreskih prihoda i striktne kontrole rashodne strane budžeta, saopštila je Narodna banka Srbije.

Dalji napredak u procesu optimizacije javnog sektora treba sprovoditi uz prethodnu detaljnu funkcionalnu analizu a preporučuje se donošenje mera za efikasnije projektno finansiranje.

Ta međunarodna monetarna institucija pozdravila je oprezno prilagođavanje monetarne politike koju sprovodi Narodna banka Srbije, imajući u vidu rezultate fiskalne konsolidacije i nisku inflaciju, a režim ciljanja inflacije i fleksibilnost u pogledu deviznog kursa domaće valute, smatra adekvatnim.

Pozitivni trendovi u finansijskom sektoru treba da se nastave, kroz sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita i rešavanje pitanja banaka sa većinskim državnim vlasništvom, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Dalje sprovođenje strukturnih reformi ključno je za smanjenje fiskalnih rizika i budući ekonomski napredak, a za ostvarenje programskih ciljeva potrebno je dosledno sprovođenje planova za rešavanje pitanja velikih državnih preduzeća.

MMF je ocenio da su rezultati koje postiže srpska ekonomija prevazišli očekivanja, pre svega usled jačanja javnih finansija, unapređenja strukturnih mera i povećanja poverenja investitora.

Određeni rizici postoje i to u pogledu rasta javnog duga i izazova u domenu strukturne politike, kao i neizvesnosti koja dolazi sa tržišta iz okruženja. Zbog toga je potpuna posvećenost sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa ključna za stabilan i održiv ekonomski rast.