London nestrpljiv da proslavi dan nezavisnosti

Koliko god se britanska premijerka Tereza Mej trudila da ubedi javnost da među torijevcima postoji apsolutna sloga oko izlaska zemlje iz Evropske unije, i juče je u toku vanrednog prvog sastanka kabineta posle letnjeg raspusta bilo jasno da to nije baš tako. Pre nego što se srela sa svojim ministrima, premijerka je ponovila da ne treba gubiti vreme na ideju o nekakvom polubregzitu.

Ona je isključila mogućnost izlaska na novi, drugi referendum, što predlažu pojedini uticajni članovi opozicione Laburističke stranke. Upozorila je i da su uzaludni „pokušaji ostanka u Evropskoj uniji kroz mala vrata”. Mediji su je odmah uhvatili za reč, pa su još u toku njenog uvodnog slova upozorili da se „na mala vrata ulazi”, te da se taj izraz ne može upotrebiti za ostanak u nečijoj kući ili uniji.

Bez obzira na jezik kojim se o „bregzitu” govori, ne zaboravlja se da je nekadašnja ministarka unutrašnjih poslova, zajedno sa Dejvidom Kameronom učestvovala u kampanji za ostanak u EU, doduše prilično blago i neubedljivo, a da je sada predvodnica suprotne opcije. Pored nje je na jučerašnjem sastanku sedeo Boris Džonson, sada ministar spoljnih poslova, nekadašnji gradonačelnik Londona i najvatreniji pobornik „bregzita”. Delovalo je da se dosađuje dok sluša premijerku, primećuju mediji. On je bio viđen da nasledi Kamerona i postane lider torijevaca i premijer Britanije, ali se u tih nekoliko dana posle referenduma u opštoj konfuziji gotovo slučajno pogodilo da je Tereza Mej izašla kao jedini kandidat za predvodnika stranke.

Njena tri „ministra za bregzit”, kako ih krste britanski mediji – šef diplomatije Boris Džonson, Lijam Foks, zadužen za međunarodnu trgovinu, i Dejvid Dejvis, specijalno ovlašćen za pregovore oko izlaska iz EU – od početka su bili zagovornici pobedničke opcije, ali je zato Filip Hamond, sadašnji ministar finansija, bio u Kameronovom taboru i zalagao se za ostanak u EU.

Hamond veruje da je moguće zadržati Britaniju unutar zajedničkog evropskog tržišta ukoliko svaki sektor pojedinačno bude pregovarao sa EU. Sa njim se ne slažu Lijam Foks i Dejvid Dejvis. Oni su ubeđeni da Brisel neće dopustiti da Britanija ograniči i zatvori vrata migrantima iz Evrope, a da joj pri tom omogući privilegovan pristup tržištu.

Ne može se dozvoliti Londonu da bira od Evrope ono što joj odgovara i da odbacuje ono što joj se ne sviđa, ponavljaju jedan za drugim najuticajniji lideri Evropske unije, koji traže da se s razdvajanjem počne što pre, ujedno ističući i da Brisel mora dobro da se pripremi za pregovore.

Kada će se pokrenuti procedura, za kakvu opciju treba da se založi vlada Tereze Mej i kada će se Britanija najzad odvojiti od EU – pitanja su na koja i dalje nema konačnog odgovora.

Jedna uticajna jaka grupa „bregzitaša” zalaže se da se agonija sa Briselom što pre prekine. Oni tvrde da bi Britanija mogla da slavi dan nezavisnosti već sledeće godine. Uticajna je i struja umerenih koji bi hteli da se strasti stišaju i da se veze sa EU održe. Njih zovu „polubregzitaši”. Njihova opcija se u vladi odbacuje, ali analitičari ističu da je u prirodi britanske politike da odugovlači dok tema svima ne dosadi – pa da onda dobije ono što zaista hoće.