Amerikanci ne veruju u evropske integracije

INTERVJU: TOMAS BLANTON
Tomas Blanton, izvršni direktor Nacionalnog arhiva za sigurnost u Vašingtonu, dugo godina istražuje OEBS, odnosno KEBS, a naročito se bavio američkom administracijom u vreme potpisivanja Završnog helsinškog akta. Posebno se bavio američkom politikom prema OEBS-u, naročito u periodu dok je Zbignjev Bžežinski bio američki savetnik za nacionalnu bezbednost i dok je Henri Kisindžer radio kao tamošnji državni sekretar.

Tokom nedavne konferencije posvećene tridesetogodišnjici prvog sastanka KEBS-a u Beogradu, Blanton je govorio o američkoj politici prema ovojorganizaciji u okviru predavanja „Od Helsinkija do Beograda, od Kisindžera do Bžežinskog”.

Koja su, sa američke tačke gledišta, najveća dostignuća OEBS-a?

I pored svih nedostataka OEBS je uspeo u jednom, a to je okupljanje Evropljana. Poslužio je kao forum za integrisanje Evrope, što je bilo jako važno uraditi posle Drugog svetskog rata kada je Stari kontinent bio pretvoren u bojno polje.

Šta su SAD očekivale od ove prvenstveno evropske organizacije?

Amerikanci su od početka u ovoj organizaciji jer su uvideli da je Evropa za Ruse, baš kao i za njih, veliki ulog. U početku su pokušavali da ublaže čvrste sovjetske stavove, da umanje njihovu snagu i promovišu demokratiju. Napori su bili jako slabi sve dok Mihail Gorbačov nije rešio da Rusiju maksimalno približi Evropi.

Kako SAD kao supersila, koja i sama može dosta da utiče na svet, vidi ulogu OEBS-a?

Sa slomom SSSR-a, u Evropi je jednostavno napravljeno više mesta za druge igrače. Amerikanci su zainteresovani za OEBS zato što je to način da utiču na Evropljane i da čuju Ruse. U SAD postoji stav da su Evropljani često neefikasni, uzmimo primer Bosne, i zato ljudska prava i sigurnost u Evropi sigurno neće prepustiti samo EU.

Kako se danas gleda na Rusiju u OEBS-u?

Bez obzira na to što je hladni rat iza nas, Zapad je često imamo probleme sa Rusima. A veliki je izazov da Rusija bude u OEBS-u i da se sa njom izgrade čvršće veze. Pogotovo ako imamo na umu ruske rezerve nafte i gasa.

Da li se zbog toga i prelazi preko čestih sukobljavanja Rusije sa OEBS-om, pogotovo zbog kritika na račun nedemokratski organizovanih izbora u Rusiji?

Mislim da su ostale članice svesne da i pored tih problema sa Rusima treba učestvovati u forumu. Kako Rusija ekonomski i politički raste, tako se Zapad suočava sa izazovima da postane ruski partner. Ako Rusija smatra da je nepravedno na meti kritike posmatrača OEBS-a, onda je to velika šteta. I za SAD i za Evropu je loše ako Rusija odluči da se povuče. To može da donese samo nove konflikte.

Šta Srbija može da očekuje?

Srbija ne može u novi rat, niti može da povrati Kosovo. Jedino što treba da gleda jeste da izvuče sopstvenu korist. Naravno, ja sam Amerikanac i nisam ekspert za EU, ali iz moje perspektive Srbija treba da proširi trgovinske odnose sa Evropom i učlani se u EU čim joj to bude ponuđeno.

-----------------------------------------------------------

Ljuti Gorbačov

Da li OEBS treba da menja strukturu ili principe pošto nije uspeo da zaštiti srpski suverenitet?

Ne, zato što OEBS nije uradio ništa protivno svojim pravilima. Nije prvi put da se Helsinški akt različito tumači. Na samitu na Malti 1989. Gorbačov i Džordž Buš stariji su razgovarali o ovom dokumentu i Gorbačov je tada ubedio Buša da Helsinški akt ne dozvoljava promenu granica. Posle nekog vremena Buš se sastao sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom koji ga je ubeđivao da Helsinški akt dozvoljava da se granice menjaju ako građani to žele i ako se odvajanje izvede na miran i demokratski način. Gorbačov je bio besan kada je shvatio da je Kol ubedio Buša, jer je smatrao da su on i Buš imali dogovor. A ispostavilo se da nisu.