Obračun sa komunistima i Titom

Za razmatranje ozbiljne teme o Koncentracionom logoru Jasenovac nije dovoljno biti fakultetski profesor francuskog jezika. Istorija je nauka-učiteljica života i hiljade dokumenata treba pročitati da bi dobili ocenu o KPJ i Titu, ali ne preko Jasenovca i  knjige dr Nikole Nikolića ,,Jasenovački logor smrti“, kako je to pokušala gosp. Nadežda Vinaver.

Ni reči u njenom tekstu nema da je 1966. svečano otkriven spomenik u Jasenovcu u vidu kamenog cveta  (tulipana – lale), da je 1968. sazidana zgrada za muzejsku postavku o Jasenovcu, da je 1988. formirana nova muzejska postavka, a urađena je i pokretna muzejska postavka koja je obišla Republiku Srpsku i Republiku Srbiju. Autori su bili Dragoje Lukić i Antun Miletić. Sve je to rađeno, podsećam autorku feljtona, za vreme Tita i, kako ona kaže, ,,komunističke vlasti”.

Ona ne pominje navedene činjenice već samo konstatuje da su napisane knjige Đorđa Miliše ,,U mučilištu – paklu Jasenovac” (1945), Nikole Nikolića ,,Jasenovački logor” i Mirka Peršena ,,Ustaški logori” (1975), uz tvrdnju da te knjige ,,nisu dovoljno poznate”.

Verovatno nisu poznate gospođi Vinaver, jer je tada studirala francuski, pa nije ni tražila istorijske knjige u knjižarama ili bibliotekama. A Peršenova i Nikolićeva knjiga su prodavane, pošto ,,komunisti i Tito” to nisu zabranjivali.

Autorki feljtona nije poznato ni da su objavljene sledeće knjige: Antuna Miletića ,,Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945. Dokumenta, knjiga 1, 2, 3 i 4” i još četiri knjige o Jasenovcu ili ukupno 5.573 stranice; zatim četiri knjige Milana Bulajića ,,Ustaški zločini genocida”; Vladimira Dedijera ,,Vatikan i Jasenovac”, sa posvetom A. M.; Bogdana Krizmana, Dragoja Lukića i drugih autora. Sve to, nažalost, izgleda da nije poznato autorki feljtona. Poneka od navedenih dela su štampana i u tiražima od po 10.000 i 12.000 primeraka i sva su rasprodata. Kako su to onda komunisti i Tito zabranjivali knjige o Jasenovcu i temu Jasenovca bacali pod tepih?

Drugi problem je kad autorka Vinaver pominje ,,građanski rat koji će izbiti u Jugoslaviji...”

U Kraljevini Jugoslaviji od Triglava do Kajmakčalana nije izbio ,,građanski rat”, već su Hitlerova Nemačka i Musolinijeva Italija napale i okupirale Jugoslaviju, koju su rasparčale između sebe i svojih satelita. Zato je usledio Narodnoooslobodilački rat protiv nacističkog i fašističkog okupatora, u organizaciji 12.000 komunista na čelu sa Titom. Poziv na ustanak dat je 4. jula 1941. a  već 7. jula 1941. ovom pozivu su se najmasovnije odazvali Srbi. Ubrzo je formirano više od 20 narodnooslobodilačkih partizanskih odreda, sa više od 15.000 partizana na teritoriji Srbije.

I ne samo to, partizani su formirali ,,Užičku Republiku” na oslobođenoj teritoriji. Ona nije stvorena u ,,građanskom ratu“, već kroz borbu protiv nemačkog okupatora i kolaboracionista koji su bili uključeni u nacistički okupacioni sistem. Nije bila nikakva istorijska novost to što su pod rukovodstvom KPJ na oslobođenim teritorijama formirani Narodnooslobodilački odbori raznog stepena, to čini svaka partija koja pogotovo u oslobodilačkom ratu može da formira vlast na teritoriji koju kontroliše. Istorijska je činjenica da su zahvaljujući i tome partizani ratovali na strani Saveznika protiv Trojnog pakta i da je njihova borba protiv okupatora od Saveznika bila priznata.

Nelogično je i to što u feljtonu autorka piše da ,,...Vrh KPJ – komunisti nemaju poverenje u Srbe...”. Kakav je to zaključak kada se zna da su u redovima partizana, u odredima, brigadama, potom divizijama i korpusima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, dve trećine činili Srbi. Najveći broj oficira i narodnih heroja u NOR-u bili su Srbi.

Autorka Vinaver napisa: ,,Jasenovac, možemo označiti kao ratni komfašizam...” Kovanicu ,,komfašizam“, koju dosad niko nije skovao, u tekstu je ponovila više puta. Njen zaključak da su ,,komunisti fašisti” navodi na svakakve pomisli o autoru, ali se nećemo baviti time.

Dovoljno je pomenuti da je od 12.000 komunista iz 1941. godine njih 9.000 dalo život u borbi protiv nacifašističkog okupatora. U oslobodilačkom pokretu pod rukovodstvom KPJ, tokom rata je poginulo više od 300.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), odnosno Jugoslovenske armije (JA).

Za autorkinu kovanicu ,,komfašizam” zato treba reći da je dosad najveća glupost, bez ikakve osnove u istorijskoj nauci. U toj izmišljotini prepoznaje se govor pristalica poraženih kolaboracionističkih i kvislinških snaga. Već je navedeno da se i danas u svetu zna, ako je to neko zaboravio ovde, na čijoj strani su se borili borci NOVJ i JA. Najbolje to znaju savezničke vojne misije SAD i Velike Britanije.

Autorka tvrdi da je ,,Srbija nestala”, a barem bi to trebala da zna –državu Srbiju obnovili su baš KPJ-komunisti 1945. godine. Zašto? Zato što je 1. decembra 1918. i Ustavom iz 1921. nestalo države Srbije, a onda je to još više potvrđeno 1929. proglašenjem Kraljevine Jugoslavije. E, gospođo Vinaver, KPJ i Josip Broz Tito su 1945. godine proglasili Narodnu Republiku Srbiju sa dve pokrajine Vojvodinom i Kosovom i Metohijom koja i 2016. godine  postoji.

*Pukovnik JNA u penziji, višegodišnji direktor Vojnoistorijskog arhiva, autor niza knjiga o Jasenovcu

(Nastaviće se)