Ni Majka Tereza ne može da pomiri makedonske stranke

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Papa Franjo proglasio je Majku Terezu sveticom. Vatikan je priznao njena dva čuda vezana za izlečenje bolesnih u Indiji i Brazilu. Na kanonizaciji u Rimu na Trgu Svetog Petra, pored 100.000 ljudi iz raznih krajeva sveta i 13 šefova država i vlada, počasno mesto dobila je  državna delegacija Makedonija jer je Majka Tereza rođena u Skoplju. Šef delegacije predsednik Đorđe Ivanov nakon ovog čina je izjavio: „Makedonija treba da se ponosi što ima sugrađanku sveticu.”

Dvogodišnja parlamentarna politička kriza u Makedoniji odslikala se i na samoj kanonizaciji: u istoj delegaciji su se našli i lideri dve makedonske parlamentarne stranke VMRO–DPMNE i SDSM Nikola Gruevski i Zoran Zaev, dva ljuta protivnika. Gruevski i Zaev su međusobno veoma sukobljeni, ali su radi državnog ili političkog zajedničkog interesa u Rimu delovali veoma pomirljivo, jedan pored drugog pod makedonskom zastavom.

Nasuprot njima, lideri albanskih parlamentarnih partija DUI i PDP Ali Ahmeti i Menduh Tači, bez obzira na čin i značenje kanonizacije Majke Tereze od strane Rimokatoličke crkve za Makedoniju i sve građane ove države, odbili su poziv pape da budu deo državne delegacije Makedonije jer oni ne prihvataju predsednika Ivanova kao svog predsednika, mada je on bio šef delegacije.

Uz pomoć EU i SAD ova dva albanska lidera bila su veoma disciplinovana u pregovorima Pržinskog dogovora, čak je DUI davao značajnu podršku SDSM da se ne održe izbori. DUI je bila ključna  partija koja je izrazila neslaganje sa  abolicijom predsednika Ivanova i tom prilikom su „pali” izbori zakazani  za jun, nakon čega je predsednik Ivanov morao, pod pritiskom domaće i međunarodne javnosti, da poništi svoju odluku o 56 aboliranih političara i njihovih saradnika.

Trenutno su zakazani vanredni parlamentarni izbori za 11. decembar. Makedonski parlament se raspušta 12. oktobra a zvanična kampanja počinje 21. novembra. Nezvanično, kampanja traje već dve godine, otkako traje kriza. Po svim ispitivanjima javnog mnjenja,  VMRO–DPMNE i Gruevski imaju u ovom trenutku značajnu prednost. Ono što može izazvati veliko nezadovoljstvo kod simpatizera koalicija VMRO–DPMNE i SDSM ukoliko međunarodni faktor ne dozvoli liderima Gruevskom i Zaevu da budu na čelnim državnim, zakonodavnim ili  izvršnim pozicijama.

Iako je uz pomoć EU I SAD sve definisano Pržinskim dogovorom (što tajno, što javno, što pismeno, što usmeno) a izbori zakazani, ipak postoji strah da su izbori još pod znakom pitanja. VMRO i njihov lider Gruevski prihvataju sve samo da bi se izbori održali. U SDSM se vodi borba za liderstvo i ko će se naći iz redova „šarene revolucije” na njihovom spisku za parlament.

Državnoj izbornoj komisiji osporavaju birački spisak po kojem pravo  glasa ima 1.770.736 glasača, 9.392 manje nego na izborima  2014. Albanske partije su za sada „poslušni vojnici” i spremaju se u okviru svojih teritorija na bazi Pržinskog dogovora i sve zasnivaju na strogoj disciplini očekujući ostvarivanje istorijskih interesa za albansku populaciju.

Ono što dodatno opterećuje političku bezbednosnu situacije Makedonije jeste i novi milionski migrantski talas s Bliskog istoka i iz severne Afrike, koji je svojevremeno najavio i predsednik Ivanov. Tu mogućnost je ovih dana potvrdio i ministar odbrane Zoran Jolevski, rekavši da su razrađeni svi scenariji i u Makedoniji, a i s kolegama u regionu, kako bi ovaj talas bio spremno dočekan.

Stiče se utisak da je i Grčka promenila odnos s Makedonijom upravo zbog migrantske krize i mira na Balkanu. Grčka politička strategija je usmerena ka zajedničkoj saradnji na svim poljima, pa i na migrantskom. To je potvrdila i nedavna poseta ministra inostranih poslova Grčke Kacijasa. Makedonski i grčki zvaničnici složili su se da problem sa imenom treba ostaviti po strani i da treba rešavati zajednička pitanja koja su od suštinskog značaja za dva naroda.