Krajnje je vreme za upamećivanje

Da­nas se u jav­no­sti Sr­bi­je i Cr­ne Go­re mo­gu ču­ti ko­men­ta­ri da su sa­ve­znič­kim bom­bar­do­va­njem naj­vi­še ra­za­ra­ni gra­do­vi na tim te­ri­to­ri­ja­ma. Isto­rij­ske či­nje­ni­ce go­vo­re dru­ga­či­je. Po bro­ju dej­sta­va i po stvar­nim šte­ta­ma, Sla­von­ski Brod je bio grad po ko­jem je iz­vr­še­no naj­vi­še sa­ve­znič­kih dej­sta­va sa naj­ve­ćim ste­pe­nom ra­za­ra­nja. Raz­log je jed­no­sta­van, to je bi­lo ne­mač­ko čvo­ri­šte na stra­te­gij­skom prav­cu po­vla­če­nja.

Od tog vre­me­na do da­nas iz obla­sti bor­be­nih si­ste­ma i oruž­ja pro­me­ni­lo se 15-18 teh­nič­ko-teh­no­lo­ških ge­ne­ra­ci­ja. Da­nas se ko­ri­ste ona va­zdu­ho­plov­na uboj­na sred­stva ko­ja na­zi­va­mo vo­đe­nim ili sa­mo­na­vo­đe­nim. Čak ni ona ne­ma­ju sto­po­stot­ni ko­e­fi­ci­jent si­gur­no­sti u po­ga­đa­nju me­te ne­go se ra­ču­na s iz­ve­snom ve­ro­vat­no­ćom skre­ta­nja, što ne­mi­nov­no uzro­ku­je ko­la­te­ral­nu šte­tu. Ti­me se mo­gu ob­ja­sni­ti ve­li­ke ko­la­te­ral­ne šte­te sa­ve­znič­kog bom­bar­do­va­nja ko­ri­ste­ći ta­da­šnje teh­no­lo­gi­je, a ne apri­o­ri, ne­či­jom zlom na­me­rom, ka­ko upor­no tvr­de re­vi­zi­o­ni­sti i kle­ro­na­ci­o­na­li­sti.
Srp­ski i hr­vat­ski na­ci­o­na­li­zam i kle­ro­fa­ši­zam kroz isto­ri­ju su se me­đu­sob­no pot­hra­nji­va­li i ge­ne­ri­sa­li. Tu­žno je da se i da­nas ne uoča­va da se to uvek ra­di­lo u ci­lju ne­či­jih ge­o­po­li­tič­kih in­te­re­sa. O dru­štve­nim i po­li­tič­kim ne­da­ća­ma ko­je su u no­vi­je vre­me za­de­si­le ju­go­slo­ven­ski pro­stor de­talj­ni­je sam pi­sao u knji­ga­ma „Gla­so­vi iz glu­ve so­be” i „Ban­di­to­si ili ubi­ce dr­ža­va” u iz­da­nju iz­da­vač­ke ku­će „La­gu­na”. Po­u­ke još ni­smo iz­vu­kli, a ban­di­to­si su da­nas agre­siv­ni­ji ne­go ikad. Kraj­nje je vre­me za upa­me­ći­va­nje. 
Ne­do­volj­no zna­nje ili po­gre­šna in­for­mi­sa­nost mo­gu bi­ti raz­log po­gre­šnog za­klju­či­va­nja. Bo­jim se da su ka­zi­va­nja go­spo­đe Vi­na­ver u 17 na­sta­va­ka ušla u zo­nu pam­fle­ta. No, to mo­že da bu­de za­blu­da ili lo­ša na­me­ra po­je­din­ca, ali ka­kav za­klju­čak iz­ve­sti za ure­đi­vač­ku po­li­ti­ku li­sta „Po­li­ti­ka”, ko­ja je na­sta­la, i u svom naj­du­žem tra­ja­nju bi­la in­ku­ba­tor an­ti­fa­ši­zma, ka­ko u Sr­bi­ji, ta­ko i u ši­rem re­gi­o­nu? Ljud­ski je po­gre­ši­ti ali ni­je ra­zum­no ne po­ku­ša­ti is­pra­vi­ti gre­šku. 

Bla­go­je Gra­ho­vac
Ge­ne­ral avi­ja­ci­je – pi­lot u pen­zi­ji, član Av­no­jev­skog fo­ru­ma

Fan­ta­zi­je o Srem­skom fron­tu

U felj­to­nu „Knji­ga o Ja­se­no­vač­kom lo­go­ru”, autor­ke dr Na­de­žde Vi­na­ver, ima mno­go na­o­pa­kog, fal­si­fi­ko­va­nog, la­žnog, a ve­o­ma ma­lo tač­nog. Felj­ton je pro­sto „na­bi­jen”, na­kr­can mr­žnjom pre­ma KPJ i Ti­tu. Ni­je ču­do, po­što iz tog tek­sta kip­ti srp­ski šo­vi­ni­zam. Svi su pro­tiv Sr­ba, pa i KPJ i Ti­to.
Iz tog ugla ona „tol­ku­je” i o „za­mi­sli” ka­ko će se stvo­ri­ti Srem­ski front: „Le­de­ne 1942. go­di­ne, Dru­gi svet­ski rat u pu­nom je­ku, ja­se­no­vač­ka fa­bri­ka smr­ti na vr­hun­cu, ne­mač­ka po­li­ci­ja efi­ka­sno ka­žnja­va Sr­be po Sr­bi­ji, rat­no re­še­nje se ne na­zi­re, a Cen­tral­ni ko­mi­tet Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je je ne­gde (mo­žda ta­mo gde su zlat­nim kon­cem ve­ze­ne vi­so­ke ofi­cir­ske ozna­ke za uni­for­mu Jo­si­pa Bro­za) i skla­pa ko­stur bu­du­će vla­sti! Jo­sip Broz pi­še u li­stu ’Pro­le­ter’ čla­nak pro­tiv Sr­ba i Sr­bi­je. I ’pra­vi plan’ ka­ko će od­re­đe­ni po­ve­re­ni­ci za Sr­bi­ju, ko­ji će po svim gra­do­vi­ma i se­li­ma pra­vi­ti spi­sko­ve za od­strel Sr­ba po­što se Nem­ci po­vu­ku.”
I da­lje:
„Sa­svim je mo­gu­će da je u to do­ba na­pra­vljen plan za Srem­ski front, cr­nu osvet­nič­ku stra­te­gi­ju za mla­de Sr­be, ko­ji su s de­sne stra­ne Sa­ve i Du­na­va, Dri­ne ra­sli pod oku­pa­ci­jom i ko­jih se, iz­ve­sno je, ’pla­ši­la bu­du­ća vlast’.”
Šta je dru­go ne­go fan­ta­zi­ra­nje kad ne­ko tvr­di da je u do­ba ve­li­ke bit­ke na Ne­re­tvi, jed­ne od naj­že­šćih na te­ri­to­ri­ji po­bu­nje­ne Ju­go­sla­vi­je u Dru­gom svet­skom ra­tu – ne­ko­me (Cen­tral­ni ko­mi­tet KPJ i Ti­to), pa­lo na pa­met, da ta­da „pla­ni­ra” Srem­ski front! 
Da ni­sam ate­i­sta, pre­kr­stio bih se le­vom ru­kom. Ni­ko ta­da ni­je znao ka­kve će se sve bor­be i gde vo­di­ti. Ni­ko ni živ, ni pa­me­tan. Ka­kva fan­ta­zi­ja autor­ke da je ne­ko u ono vre­me „na­pra­vio plan” za bu­du­ći Srem­ski front?! Bo­že sa­klo­ni, što se ka­že u na­ro­du. Pra­vo fan­ta­zi­ra­nje, za­i­sta. Evo, sad, da „po­mog­nem autor­ki”, da sa­že­to, kao isto­ri­čar, po­ja­snim ko je for­mi­rao Srem­ski front i šta je on bio i zna­čio sko­ro go­di­nu da­na, ko­li­ko je tra­jao. 
Za­mi­sli­la ga je sep­tem­bra 1944. go­di­ne i usta­no­vi­la ne­mač­ka ko­man­da za Ju­go­i­stok (feld­mar­šal Vajks), kao od­bram­be­ni be­dem ko­ji je „do­bio za­da­tak” da obez­be­di iz­vla­če­nje ne­mač­kih sna­ga, ja­či­ne ve­će od 200.000 lju­di gru­pe ar­mi­ja „E”, sa te­ri­to­ri­je Grč­ke i nje­nih ostr­va, pre­ko Ko­sme­ta, San­dža­ka, Za­pad­ne Sr­bi­je i Bo­sne, na Za­pad. 
Ne­mač­ka ko­man­da u tom ci­lju je iz­gra­di­la šest utvr­đe­nih li­ni­ja: od Ru­me do iza Ši­da i To­var­ni­ka: bra­on, ze­le­nu, žu­tu, cr­ve­nu i Ni­be­lun­šku li­ni­ju.¶
Jo­vo Ra­do­va­no­vić
No­vi­nar, partizanski ve­te­ran i isto­ri­čar