Крајње је време за упамећивање

Да­нас се у јав­но­сти Ср­би­је и Цр­не Го­ре мо­гу чу­ти ко­мен­та­ри да су са­ве­знич­ким бом­бар­до­ва­њем нај­ви­ше ра­за­ра­ни гра­до­ви на тим те­ри­то­ри­ја­ма. Исто­риј­ске чи­ње­ни­це го­во­ре дру­га­чи­је. По бро­ју деј­ста­ва и по ствар­ним ште­та­ма, Сла­вон­ски Брод је био град по ко­јем је из­вр­ше­но нај­ви­ше са­ве­знич­ких деј­ста­ва са нај­ве­ћим сте­пе­ном ра­за­ра­ња. Раз­лог је јед­но­ста­ван, то је би­ло не­мач­ко чво­ри­ште на стра­те­гиј­ском прав­цу по­вла­че­ња.

Од тог вре­ме­на до да­нас из обла­сти бор­бе­них си­сте­ма и оруж­ја про­ме­ни­ло се 15-18 тех­нич­ко-тех­но­ло­шких ге­не­ра­ци­ја. Да­нас се ко­ри­сте она ва­зду­хо­плов­на убој­на сред­ства ко­ја на­зи­ва­мо во­ђе­ним или са­мо­на­во­ђе­ним. Чак ни она не­ма­ју сто­по­стот­ни ко­е­фи­ци­јент си­гур­но­сти у по­га­ђа­њу ме­те не­го се ра­чу­на с из­ве­сном ве­ро­ват­но­ћом скре­та­ња, што не­ми­нов­но узро­ку­је ко­ла­те­рал­ну ште­ту. Ти­ме се мо­гу об­ја­сни­ти ве­ли­ке ко­ла­те­рал­не ште­те са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња ко­ри­сте­ћи та­да­шње тех­но­ло­ги­је, а не апри­о­ри, не­чи­јом злом на­ме­ром, ка­ко упор­но твр­де ре­ви­зи­о­ни­сти и кле­ро­на­ци­о­на­ли­сти.
Срп­ски и хр­ват­ски на­ци­о­на­ли­зам и кле­ро­фа­ши­зам кроз исто­ри­ју су се ме­ђу­соб­но пот­хра­њи­ва­ли и ге­не­ри­са­ли. Ту­жно је да се и да­нас не уоча­ва да се то увек ра­ди­ло у ци­љу не­чи­јих ге­о­по­ли­тич­ких ин­те­ре­са. О дру­штве­ним и по­ли­тич­ким не­да­ћа­ма ко­је су у но­ви­је вре­ме за­де­си­ле ју­го­сло­вен­ски про­стор де­таљ­ни­је сам пи­сао у књи­га­ма „Гла­со­ви из глу­ве со­бе” и „Бан­ди­то­си или уби­це др­жа­ва” у из­да­њу из­да­вач­ке ку­ће „Ла­гу­на”. По­у­ке још ни­смо из­ву­кли, а бан­ди­то­си су да­нас агре­сив­ни­ји не­го икад. Крај­ње је вре­ме за упа­ме­ћи­ва­ње. 
Не­до­вољ­но зна­ње или по­гре­шна ин­фор­ми­са­ност мо­гу би­ти раз­лог по­гре­шног за­кљу­чи­ва­ња. Бо­јим се да су ка­зи­ва­ња го­спо­ђе Ви­на­вер у 17 на­ста­ва­ка ушла у зо­ну пам­фле­та. Но, то мо­же да бу­де за­блу­да или ло­ша на­ме­ра по­је­дин­ца, али ка­кав за­кљу­чак из­ве­сти за уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку ли­ста „По­ли­ти­ка”, ко­ја је на­ста­ла, и у свом нај­ду­жем тра­ја­њу би­ла ин­ку­ба­тор ан­ти­фа­ши­зма, ка­ко у Ср­би­ји, та­ко и у ши­рем ре­ги­о­ну? Људ­ски је по­гре­ши­ти али ни­је ра­зум­но не по­ку­ша­ти ис­пра­ви­ти гре­шку. 

Бла­го­је Гра­хо­вац
Ге­не­рал ави­ја­ци­је – пи­лот у пен­зи­ји, члан Ав­но­јев­ског фо­ру­ма

Фан­та­зи­је о Срем­ском фрон­ту

У фељ­то­ну „Књи­га о Ја­се­но­вач­ком ло­го­ру”, аутор­ке др На­де­жде Ви­на­вер, има мно­го на­о­па­ког, фал­си­фи­ко­ва­ног, ла­жног, а ве­о­ма ма­ло тач­ног. Фељ­тон је про­сто „на­би­јен”, на­кр­цан мр­жњом пре­ма КПЈ и Ти­ту. Ни­је чу­до, по­што из тог тек­ста кип­ти срп­ски шо­ви­ни­зам. Сви су про­тив Ср­ба, па и КПЈ и Ти­то.
Из тог угла она „тол­ку­је” и о „за­ми­сли” ка­ко ће се ство­ри­ти Срем­ски фронт: „Ле­де­не 1942. го­ди­не, Дру­ги свет­ски рат у пу­ном је­ку, ја­се­но­вач­ка фа­бри­ка смр­ти на вр­хун­цу, не­мач­ка по­ли­ци­ја ефи­ка­сно ка­жња­ва Ср­бе по Ср­би­ји, рат­но ре­ше­ње се не на­зи­ре, а Цен­трал­ни ко­ми­тет Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је је не­где (мо­жда та­мо где су злат­ним кон­цем ве­зе­не ви­со­ке офи­цир­ске озна­ке за уни­фор­му Јо­си­па Бро­за) и скла­па ко­стур бу­ду­ће вла­сти! Јо­сип Броз пи­ше у ли­сту ’Про­ле­тер’ чла­нак про­тив Ср­ба и Ср­би­је. И ’пра­ви план’ ка­ко ће од­ре­ђе­ни по­ве­ре­ни­ци за Ср­би­ју, ко­ји ће по свим гра­до­ви­ма и се­ли­ма пра­ви­ти спи­ско­ве за од­стрел Ср­ба по­што се Нем­ци по­ву­ку.”
И да­ље:
„Са­свим је мо­гу­ће да је у то до­ба на­пра­вљен план за Срем­ски фронт, цр­ну освет­нич­ку стра­те­ги­ју за мла­де Ср­бе, ко­ји су с де­сне стра­не Са­ве и Ду­на­ва, Дри­не ра­сли под оку­па­ци­јом и ко­јих се, из­ве­сно је, ’пла­ши­ла бу­ду­ћа власт’.”
Шта је дру­го не­го фан­та­зи­ра­ње кад не­ко твр­ди да је у до­ба ве­ли­ке бит­ке на Не­ре­тви, јед­не од нај­же­шћих на те­ри­то­ри­ји по­бу­ње­не Ју­го­сла­ви­је у Дру­гом свет­ском ра­ту – не­ко­ме (Цен­трал­ни ко­ми­тет КПЈ и Ти­то), па­ло на па­мет, да та­да „пла­ни­ра” Срем­ски фронт! 
Да ни­сам ате­и­ста, пре­кр­стио бих се ле­вом ру­ком. Ни­ко та­да ни­је знао ка­кве ће се све бор­бе и где во­ди­ти. Ни­ко ни жив, ни па­ме­тан. Ка­ква фан­та­зи­ја аутор­ке да је не­ко у оно вре­ме „на­пра­вио план” за бу­ду­ћи Срем­ски фронт?! Бо­же са­кло­ни, што се ка­же у на­ро­ду. Пра­во фан­та­зи­ра­ње, за­и­ста. Ево, сад, да „по­мог­нем аутор­ки”, да са­же­то, као исто­ри­чар, по­ја­сним ко је фор­ми­рао Срем­ски фронт и шта је он био и зна­чио ско­ро го­ди­ну да­на, ко­ли­ко је тра­јао. 
За­ми­сли­ла га је сеп­тем­бра 1944. го­ди­не и уста­но­ви­ла не­мач­ка ко­ман­да за Ју­го­и­сток (фелд­мар­шал Вајкс), као од­брам­бе­ни бе­дем ко­ји је „до­био за­да­так” да обез­бе­ди из­вла­че­ње не­мач­ких сна­га, ја­чи­не ве­ће од 200.000 љу­ди гру­пе ар­ми­ја „Е”, са те­ри­то­ри­је Грч­ке и ње­них остр­ва, пре­ко Ко­сме­та, Сан­џа­ка, За­пад­не Ср­би­је и Бо­сне, на За­пад. 
Не­мач­ка ко­ман­да у том ци­љу је из­гра­ди­ла шест утвр­ђе­них ли­ни­ја: од Ру­ме до иза Ши­да и То­вар­ни­ка: бра­он, зе­ле­ну, жу­ту, цр­ве­ну и Ни­бе­лун­шку ли­ни­ју.¶
Јо­во Ра­до­ва­но­вић
Но­ви­нар, партизански ве­те­ран и исто­ри­чар