REFREF ili tragedija srpskog visokog školstva

Kralj privatnih srpskih univerziteta postao je početkom 21. veka ikona i inspiracija drugima sklonim ostvarivanju visokog profita od izdavanja diploma onima koji ih žele bez mnogo truda. Želeći da i sam otkine deo kolača koji donosi visoko školstvo Srbije, efendija Muamer Zukorlić, političkim dogovorima i trulim kompromisima dobija rešenje Vlade Srbije u oktobru 2003. i osniva nešto što se tada zvalo Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru. Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge REFREF iz Novog Pazara zatražilo je od tadašnjeg Ministarstva prosvete i sporta da oceni ispunjenost uslova za osnivanje Pravnog fakulteta u Novom Pazaru.

Dragana Stojiljković Petrović, Ljiljana Stančić Bukvić i Katarina Žutić Jovanović, određene od Ministarstva prosvete i sporta, po sagledavanju podnete dokumentacije i obilasku buduće visokoškolske institucije u prednacrtu, sačinile su „Informaciju o zatečenom stanju u predmetu osnivanja univerziteta i četiri fakulteta u njegovom sastavu u Novom Pazaru”. U informaciji je, između ostalog, konstatovano da „u prostoru predviđenom za izvođenje nastave ne postoji nikakva oprema niti nastavna sredstva”, da su „obavljeni razgovori s potencijalnim nastavnim kadrovima, ali za sada ne postoji nikakav plan kadrova”, a i da „nastavni programi još nisu doneti”. Nije bilo ni zgrade, ni opreme, ni profesora, ali je tu bio efendija Zukorlić, budući rektor sa završenom osnovnom školom u Srbiji i sa svojim političkim dogovorima. „Smatramo da u ovom momentu nema uslova za davanje takve saglasnosti”, hrabro su napisale i potpisale članice komisije Ministarstva prosvete i sporta.

Tadašnji ministar prosvete i sporta profesor dr Gašo Knežević oglušio se o informaciju i doneo rešenje kojim se privremeno dozvoljava fakultetima i Internacionalnom univerzitetu y Novom Pazaru, kao ustanovi u osnivanju, da otpočnu s radom. Taj papir je omogućio Zukorlićevom univerzitetu da opstane, iako neakreditovan, do današnjeg dana.

Evropa Srbiji, svom tadašnjem, sadašnjem i budućem kandidatu za člana EU, stavlja ipak do znanja da u Evropi i svetu postoje procedure za akreditaciju visokoškolskih ustanova i proveru kvaliteta. Ne mogu, znači, da se daju diplome i doktorati na osnovu parčeta papira koje je potpisao ministar. U Srbiji se osniva Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i uspostavlja se saradnja sa ENQA – Evropskom asocijacijom za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Od samog početka procesa akreditacije, članovi Komisije za akreditaciju bili su svedoci pokušaja pojedinih novoformiranih privatnih visokoškolskih institucija da izigraju propise i da na svaki način dobiju akreditaciju. Komisija je pisala akte upozorenja, i negativna rešenja, institucije su se žalile, žalbe im je često usvajao Nacionalni savet, a pojedini ministri prosvete, naslednici Dositeja Obradovića, izdavali su dozvole za rad i bez odluke Komisije za akreditaciju.

Svedoci smo da je prošla prva decenija pokušaja Zukorlićevog „Univerziteta u Novom Pazaru” da dobije akreditaciju. Dobronamernom posmatraču nije do kraja jasno zbog čega Zukorlić toliko uporno želi da dobije akreditaciju kada savršeno funkcioniše i bez akreditacije. U zemlji u kojoj je pravosudni sistem razbijen (slučaj „Savamala”) Zukorlić pravi profit izdajući diplome i dodeljujući doktorate čiju validnost, Zaključkom Vlade Srbije broj 612-12534/2015 od 22. novembra 2015. godine potvrđuje Aleksandar Vučić. Efendiji Zukorliću i njegovom univerzitetu nije potrebno mišljenje Komisije za akreditaciju i Nacionalnog sveta za visoko obrazovanje.

Zukorlićev „univerzitet” ima šest departmana (fakulteta) i ukupno 37 nastavnika (prema podacima sa zvaničnog sajta univerziteta). Pored departmana lociranih u Novom Pazaru, univerzitet je otvorio i odeljenja u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu bez ikakvog dokumenta i bez bilo kakvog parčeta papira potpisanog makar i od političkih mentora i saveznika. Različiti sastavi Komisije za akreditaciju tokom godina su nekako uspevali da odole svakovrsnim pritiscima i odbijali su da akredituju programe na kojima predaje nekvalifikovani kadar. Efendija Zukorlić, u nedostatku pravog univerzitetskog kadra, odlučio je da sam proizvede svoje profesore i naučnike. Pregledom naučnih baza „Web of Science”, „Google Scholar” i „Publish or Perish” lako se utvrđuje da velika većina nastavnika Univerziteta u Novom Pazaru nema relevantne naučne radove, da nisu citirani i da se uglavnom ne vode u ovim bazama kao naučnici. Navedeni „naučni radovi” nastavnika Univerziteta u Novom Pazaru ne kvalifikuju nastavnike za izvođenje nastave na odgovarajućim predmetima. Ovo je svakako posledica činjenice da je većina nastavnika stekla doktorate na neakreditovanom univerzitetu – Univerzitetu u Novom Pazaru, na kojem su i birani. Trik kome se trenutno pribegava u cilju dobijanja akreditacije po svaku cenu jeste veoma jednostavan i zasniva se na sledećem algoritmu. Univerzitet je neakreditovan. Potrebna mu je akreditacija (?). Univerzitet sve vreme radi neakreditovan, izdaje diplome i pravi profit. Neakreditovani univerzitet proizvodi doktore nauka. Proglašava ih za profesore. Komisiji za akreditaciju podnosi spisak profesora i doktora. Komisija odbija da izda akreditaciju zbog neispunjavanja propisanih standarda. Univerzitet se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Prvi čovek univerziteta pravi političke saveze i vrši političke pritiske. Uprkos poznatoj izjavi da je „teritorija Sandžaka slobodna i da više nikad neće biti porobljena” i izjavi da himnu države u kojoj živi i čiji je državljanin (i verovatno nosilac diplomatskog pasoša!) „prihvata samo kao himnu komšijskog naroda”, efendija Zukorlić pravi političke dogovore i trgovine i postaje nedavno predsednik skupštinskog Odbora za nauku, obrazovanje, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Krajem 2015. godine, Univerzitetu u Novom Pazaru dostavljen je Zaključak Vlade Srbije, koji se odnosi na delatnost Univerziteta u Novom Pazaru. U zaključku se kaže da „do okončanja postupka akreditacije visokoškolske ustanove i studijskih programa smatraće se da ima dozvolu za rad u svom sedištu i da ima pravo na izdavanje javnih isprava, a za studijske programe koje izvodi smatraće se da su odobreni”. „Smatraće se” i „ima pravo”, rekla je naša vlada na čelu sa premijerom Vučićem i presekla Gordijev čvor. Izgleda da smo uludo svi zajedno potrošili jednu deceniju boreći se za standarde u visokom obrazovanju i principe. Da ponovim još jednom. „Smatraće se” i „ima pravo”, odlučila je vlada, a potpisao Aleksandar Vučić.

Akademik