B.Janković: Romi najviše diskriminisani, posebno Romkinje

Romska nacionalna manjina je najviše diskriminisana populacija u Srbiji, a u posebno teškom položaju su Romkinje, koje su, kakao je rečeno danas, uglavnom dvostruko diskriminisane - i kao Romkinje i kao žene.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je istakla da se najveći broj pritužbi koji stiže toj instituciji se odnose na diskriminaciju romske nacionalne manjine i to u različitim oblastima.

„Broj pritužbi koje stižu povereniku ukazuju da Romi jesu društvena grupa koja je najčešće diskriminisana, a uglavnom su diskriminisani prilikom zapošljavanja, u oblasti obrazovanja, u postupcima različitih ostvarivanja prava pred organima javne vlasti”, rekla je Janković na konferenciji „Diskriminacija Roma i Romkinja - iskustva poverenika za zaštitu ravnopravnosti”.

Romi trpe neravnopravan položaj i kada se upisuju u školu, tokom daljeg obrazovanja, kada je u pitanju zdravstvena zaštita, stanovanje, dobijanje ličnih dokumenata, zapošljavanje, dodala je Janković, ukazujući i na problem ranih brakova Roma.

„Broj pritužbi povereniku se iz godine u godinu povećava i među onima u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ubedljivo je najviša zbog diskriminacije romske nacionalne manjine”, rekla je Janković.

Poverenica je istakla da ne može, a da se ne naglasi, da je proteklih godina došlo do poboljšanja u pojedinim oblastima, a da su negde načinjeni i veći pomaci.

Ipak, kako kaže, potrebno je preduzimati i dalje čitav niz mera kako bi se došlo do suštinskih promena jer položaj Roma i dalje nije zadovoljavajući.

Janković je rekla i da se raduje što se o diskriminaciji Roma govori danas, a da to nije ni 8. april, ni neki poseban dan,

„Veliki broj prisutnih na konferenciji govori da svi smatraju da je izuzetno značajno da diskutujemo na koji način treba ubuduće rešavati jedan od problema sa kojima se suočavaju Romi, koji treba da žive s nama, a ne pored nas”, rekla je Janković.

Poverenica je podsetila i da je ove godine usvojen strateški dokument kojim se uređuju ciljevi i mere za rešavanje problema diskriminacije Roma u različitim društvenim oblastima.

Prema njenim rečima institucija poverenika podržava donošenje takvih strateških dokumenata, ali uz upozorenje da se ona moraju primenjivati.

Direktor GIZ Srbija Gerhard Sipel podsetio je da se u izverštaju EU iz novembra 2015. godine može pročitati da Srbija mora dalje da sprovodi mere protiv diskriminacije na efektivan način i da mora da se ospešuje jednakost i integracija lica i grupa koje su marginalizovane i posebno ugrožene.

Prema njegovim rečima, tu je napomenuto da Strategija za borbu protiv diskriminacije dalje mora da se sprovodi i da se pritom, produktivnost poverenika i institucija moraju podržati.

„U Nemačkoj se suočavamo sa istim temama svakog dana ali nemamo gotove recepte ni odgovore koji se mogu umnožavati i replikovati jer takvi ne postoje”, zaključio Sipel.