Kosovo, Krim ili Srbija

„Politika” je na naslovnoj strani prenela deo intervjua Vladimira Putina za američki „Blumberg” u kome se ruski predsednik ponovo snažno zalaže za pravo Krima na nezavisnost i kao krunski argument poteže primer Kosova, kome je to pravo priznato. Nije prvi put i nije nepoznato da predsednik Putin koristi Kosovo da bi Zapad pozvao na priznanje nezavisnosti Krima. „Politika” to čak i potencira u svom naslovu: „Na Kosovu Zapad koristi volju naroda, a na Krimu je ne priznaje”, veoma adekvatno iznoseći samu srž poruke Vladimira Putina. Verovatno to ne bi bolje uradila ni moskovska „Pravda”.

Očigledno je da se u konkretnom slučaju zagovara pravo naroda da u skupštini donese odluku o otcepljenju od države u čijim granicama je međunarodno priznata. Putin je slučaj Krima, gde Zapad ne priznaje volju naroda, uporedio s Kosovom, a „Politika” nas je podsetila na veoma jasne stavove i principe politike ruskog predsednika: „Tokom donošenja odluke o Kosovu u Međunarodnom sudu UN, svi zapadni partneri su aplaudirali tom pravilu. A pravilo glasi da nije potrebna saglasnost centralne vlade jedne ili druge države kad je u pitanju samoopredeljenje”.

Šta mislite, da li predsednik Putin ovde hoće da zaštiti pravo Krima da proglasi nezavisnost ili pravo Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova? Da li to poziva međunarodnu zajednicu da poništi svoju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova ili da je potvrdi primenjujući je i na Krimu? Da li bi Putin, u slučaju da Zapad podlegne njegovim čvrstim „kosovskim” argumentima, odustao od jedne kasnije domišljatosti za koju se domaći političari često hvataju, a to je da se slučajevi Krima i Kosova ne mogu porediti jer je na Krimu sproveden referendum, a na Kosovu je „samo” parlament odlučivao?

Samo dva dana nakon odluke krimskog parlamenta u Kremlju je potpisan sporazum između Rusije i Krima i Sevastopolja o ulasku te dve oblasti u sastav Ruske Federacije kao ravnopravnih članica. Vladimir Putin izjavio je tom prilikom da su se vlasti Krima, proglašavajući nezavisnost, oslanjale na „čuveni kosovski presedan" koji su „same stvorile" zemlje Zapada, da su zapadne zemlje, na čelu sa SAD, prešle crvenu liniju i da će Rusija braniti svoje interese.

U tim Putinovim rečima o „odbrani svojih interesa” krije se suština politike koju vlasti u Srbiji nikako da shvate i prihvate. U spoljno-političkim odnosima nema ni iskrenosti, ni jedinstvenih kriterijuma koje bi neka svetska sila bila spremna da promoviše nezavisno ili čak suprotno svojim interesima. Ili, da citiram samog ruskog predsednika „sve je to politička igra” koju igraju i Rusija i Amerika i svaka velika svetska sila koja štiti svoje interese.

Činjenica je da je Putin u pravu kada kaže da je Zapad licemeran u svojoj spoljnoj politici i da ima različite aršine u različitim situacijama u skladu sa svojim interesima. Ali isto važi i za Rusiju. Nakon svih „konflikta” velikih sila preko leđa malih, stradaju mali. To važi i za Ukrajinu i za Srbiju i ceo Balkan. Veliki se uvek na kraju dogovore.

U domaćoj javnosti Putin je promovisan kao veliki zaštitnik Kosova u okviru Srbije. Interesantno je da su u toj promociji najglasniji tabloidi na koje Zapad ima najviše uticaja, kako direktno, kroz vlasništvo i finansiranje, tako i indirektno, preko premijera koji direktno kontroliše dva takva visokotiražna tabloida. Sinergija interesa?

Takođe je interesantna aktivna promocija i podrška premijeru od strane Zapada, kome očigledno ne smeta potpuno urušavanje slobode medija i vladavine prava u Srbiji, rastuće tenzije u regionu. I u jeku rasta tenzija u oba evropska regiona sa otvorenim pitanjima na koja Evropa nema rešenje, Ukrajine i zapadnog Balkana, govor koji premijer Srbije treba da održi na konferenciji privatne fondacije porodice Klinton, o čemu osim „Politike” niko drugi nije izveštavao, ostavlja veoma gorak ukus.

Vlast u Srbiji je povlačila i povlači mnoge poteze koji su suprotni interesima Srbije sve pokušavajući da sebe i nas ubedi u suprotno. U međunarodnim odnosima, isto kao i u ekonomiji, nema ljubavi i prijateljstava, i to je osnovna lekcija koju treba da naučimo i da počnemo da štitimo svoje interese i realno sagledavamo odnose u svetu.

Predsednik pokreta Dosta je bilo