Косово, Крим или Србија

„Политика” је на насловној страни пренела део интервјуа Владимира Путина за амерички „Блумберг” у коме се руски председник поново снажно залаже за право Крима на независност и као крунски аргумент потеже пример Косова, коме је то право признато. Није први пут и није непознато да председник Путин користи Косово да би Запад позвао на признање независности Крима. „Политика” то чак и потенцира у свом наслову: „На Косову Запад користи вољу народа, а на Криму је не признаје”, веома адекватно износећи саму срж поруке Владимира Путина. Вероватно то не би боље урадила ни московска „Правда”.

Очигледно је да се у конкретном случају заговара право народа да у скупштини донесе одлуку о отцепљењу од државе у чијим границама је међународно призната. Путин је случај Крима, где Запад не признаје вољу народа, упоредио с Косовом, а „Политика” нас је подсетила на веома јасне ставове и принципе политике руског председника: „Током доношења одлуке о Косову у Међународном суду УН, сви западни партнери су аплаудирали том правилу. А правило гласи да није потребна сагласност централне владе једне или друге државе кад је у питању самоопредељење”.

Шта мислите, да ли председник Путин овде хоће да заштити право Крима да прогласи независност или право Србије да не призна независност Косова? Да ли то позива међународну заједницу да поништи своју одлуку о признању независности Косова или да је потврди примењујући је и на Криму? Да ли би Путин, у случају да Запад подлегне његовим чврстим „косовским” аргументима, одустао од једне касније домишљатости за коју се домаћи политичари често хватају, а то је да се случајеви Крима и Косова не могу поредити јер је на Криму спроведен референдум, а на Косову је „само” парламент одлучивао?

Само два дана након одлуке кримског парламента у Кремљу је потписан споразум између Русије и Крима и Севастопоља о уласку те две области у састав Руске Федерације као равноправних чланица. Владимир Путин изјавио је том приликом да су се власти Крима, проглашавајући независност, ослањале на „чувени косовски преседан" који су „саме створиле" земље Запада, да су западне земље, на челу са САД, прешле црвену линију и да ће Русија бранити своје интересе.

У тим Путиновим речима о „одбрани својих интереса” крије се суштина политике коју власти у Србији никако да схвате и прихвате. У спољно-политичким односима нема ни искрености, ни јединствених критеријума које би нека светска сила била спремна да промовише независно или чак супротно својим интересима. Или, да цитирам самог руског председника „све је то политичка игра” коју играју и Русија и Америка и свака велика светска сила која штити своје интересе.

Чињеница је да је Путин у праву када каже да је Запад лицемеран у својој спољној политици и да има различите аршине у различитим ситуацијама у складу са својим интересима. Али исто важи и за Русију. Након свих „конфликта” великих сила преко леђа малих, страдају мали. То важи и за Украјину и за Србију и цео Балкан. Велики се увек на крају договоре.

У домаћој јавности Путин је промовисан као велики заштитник Косова у оквиру Србије. Интересантно је да су у тој промоцији најгласнији таблоиди на које Запад има највише утицаја, како директно, кроз власништво и финансирање, тако и индиректно, преко премијера који директно контролише два таква високотиражна таблоида. Синергија интереса?

Такође је интересантна активна промоција и подршка премијеру од стране Запада, коме очигледно не смета потпуно урушавање слободе медија и владавине права у Србији, растуће тензије у региону. И у јеку раста тензија у оба европска региона са отвореним питањима на која Европа нема решење, Украјине и западног Балкана, говор који премијер Србије треба да одржи на конференцији приватне фондације породице Клинтон, о чему осим „Политике” нико други није извештавао, оставља веома горак укус.

Власт у Србији је повлачила и повлачи многе потезе који су супротни интересима Србије све покушавајући да себе и нас убеди у супротно. У међународним односима, исто као и у економији, нема љубави и пријатељстава, и то је основна лекција коју треба да научимо и да почнемо да штитимо своје интересе и реално сагледавамо односе у свету.

Председник покрета Доста је било