Novi ustav i autonomije

Kad govore o Evropskoj uniji, njeni zagovornici u Srbiji po pravilu se pozivaju na evropske vrednosti, iskustva, tradicije i prakse... Čudni su njihovi argumenti prema kojima će AP Vojvodina, kada postane sudski, zakonodavno i izvršno samostalna od ostatka Srbije i još zadrži sve svoje prihode – postati „motor” koji će Srbiju odvesti u svetlu budućnost. U tom slučaju, naravno, Vojvodina bi postala „samo” nezavisna država.

Autonomna pokrajina Vojvodina nije nikakva „evropska regija”. Njena oblast na jugu ima granice koje su postojale milenijumima i koje bi svaki iskreni Evropljanin trebalo da pokušava da izbriše kao nasleđe dubokih imperijalnih i civilizacijskih podela kontinenta. Ta granica na Savi i Dunavu još od srednjeg veka deli i razdvaja jedan evropski narod – Srbe. Srpski narod je u vek dugotrajnoj nacionalnoj revoluciji, a 1918. i 1945. na strani svetske demokratije, te krajeve oslobodio i postavio im granice na severu, istoku i zapadu.

Oblast Vojvodine nema autonomističke tradicije. U 19. veku srpski narod je želeo da stvori svoju ujedinjenu državu. Srpska vojvodina (prvi predlog bio je da je nazovu despotovina) bila je prvi korak. Do danas se za posebnost u odnosu na Srbiju na prostoru Srema, Banata i Bačke nikad nije izjasnilo više od 17 odsto izašlih birača. Republiku ili nezavisnost podržava između jedan i dva procenta. Priče o tradicijama mirnog suživota takođe su netačne. Nasuprot njima stoji činjenica o raciji iz 1942, progonu Srba u Banatu, genocidu u Sremu za vreme NDH, izgonu i kalvariji čitavog nemačkog naroda u ovim oblastima, odmazdi nad Mađarima... Politička različitost takođe je predstavljena netačno. Najveće tri stranke u AP Vojvodini tradicionalno su iste kao i u ostatku Srbije.

Autonomističke tradicije nametnuo je totalitarni komunistički režim. Autonomija je 1946. proglašena nelegitimno i nelegalno, čak i u odnosu na rastegljive standarde komunističke diktature. Kad je ona konačno dobila istinski sadržaj, SAP Vojvodina je postala „subjekt federacije” i, zajedno sa SAP Kosovom, tutor SR Srbije.

Danas nam pojedini naši političari i evropske birokrate kao vrednost evropske ustavnosti prvo spominju Vojvodinu. Zašto u drugim balkanskim državama nema takvih autonomija? Eto, u Istri postoji veća regionalna i nacionalna posebnost pa je ona obična županija (okrug), Dalmacija i Slavonija su bile kraljevine, Istočna Rumelija u Bugarskoj imala je međunarodno garantovanu autonomiju i manji procenat Bugara nego što je danas Srba u Vojvodini. U Rumuniji je mađarska autonomija ukinuta... U državama EU ne postoje autonomije kakva je SAP Vojvodina bila od 1974. do 1990. godine. Danas čujemo da bi novim ustavom AP Vojvodina trebalo da dobije izvorne nadležnosti i finansije... Niko da kaže da ovakva AP Vojvodina ima budžet uporediv sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom-UNMIK, koji finansiraju i školstvo, zdravstvo, vojsku...

Građani nikad nisu konsultovani oko autonomije i njenih nadležnosti. Mislim na stvarno, ozbiljno i demokratsko izjašnjavanje. Ne na potrebu vlasti da narod potvrdi ranije donesene odluke. Autonomistički i separatistički pokret je slab i nema značajniju podršku naroda. To se pokazalo i na popisu 2011. godine. Ipak, teškoće s kojima se Srbija suočava, njena permanentna nedovršenost i neprekidna centralizacija koju vrše partitokratske političke elite, bude zabrinutost i nezadovoljstvo. Argumenti o pljačkanju Vojvodine uglavnom su netačni i prepisani iz sličnih hrvatskih pamfleta. Ekonomista Boško Mijatović ih već duže od jedne decenije uspešno osporava. Potreba srpskih vlasti da zadrže autonomiju govori o njihovoj slabosti. Milošević je čuvao kostur Brozove države bez koje ni njega ne bi bilo, Koštunica je mislio da tako čuva Kosovo u Srbiji, Đinđić je APV video kao problem i bio uveren da bi ga regionalizacija države samo umnožila.

Bez obzira na to ko bio na vlasti, u Novom Sadu je zametak nove države. Narod to ne želi, ali elite se pitaju. I Crna Gora je bila bastion naše državnosti, pa gde je sada? Setimo se rezolucije o Kosovu iz 2013, zahteva jedne parlamentarne partije za međunarodnim garancijama statusa Vojvodine i stalnih poziva za otvaranje „vojvođanskog pitanja” u Evropskom parlamentu, Bundestagu...

Rešenje mora biti radikalno. Srbija ne treba da se razlikuje od susednih država, posebno onih koje su članice EU. Srem, Banat i Bačka su tradicionalni regioni, takve regione s ovlašćenjima koja ne zadiru u državnost naše otadžbine treba stvoriti na celoj teritoriji Srbije. Treba ozbiljno razmisliti i o premeštanju glavnog grada u Novi Sad.

Napredni klub