Parada ponosa – od nasilja i zabrana do velike žurke

Parada ponosa, koja će okupiti pripadnike gej, lezbijske, biseksualne i transseksualne populacije, kao i sve pojedince i organizacije koje ih podržavaju, biće održana u nedelju 18. septembra. Povorka u podne ide sa Trga Slavije do Trga Republike, gde će biti priređena velika žurka za učesnike manifestacije.

U muzičkom programu učestvovaće Nataša Bekvalac, Bojana Stamenov, Marina Perazić i di-džej Vanja Bursać.

 – Od Skupštine grada dobili smo sve potrebne dozvole za održavanje Parade ponosa, a u prethodnih mesec dana primili su nas ministri unutrašnjih poslova, pravde, državne uprave i lokalne samouoprave. Očekuje nas i susret sa ministrom kulture i informisanja, a i gradonačelnik Beograda već dve godine ide na Prajd i daje punu podršku održavanju ove manifestacije – ističe Boban Stojanović, predstavnik Organizacionog odbora Parade ponosa.

Govoreći o zahtevima koji će biti centralna tema ovogodišnjeg Prajda, Stojanović navodi i da će se od države tražiti donošenje Zakona o registrovanom partnerstvu kao i zakon o pravnim posledicama promene pola.

– Tražićemo i da „oficiri za vezu” između LGBT zajednice i policije postoje u svakom gradu Srbije i, da se zločini iz mržnje brže rešavaju – dodaje Stojanović. 

Iako su našeg sagovornika krajem avgusta u centru Beograda napala dvojica nasilnika za kojima policija još traga, Stojanović ističe da je sadašnja atmosfera u društvu neuporedivo bolja nego ranije – tokom Nedelje ponosa nije zabeležen nijedan incident, a sve tribine na kojima učestvuju predstavnici LGBT zajednice obezbeđuje manji broj policajaca nego prethodnih godina.

On podseća da je prekretnica u održavanju ove manifestacije bila 2014. godina – ako se izuzme prebijanje Andreja Vučića i Predraga Malog, to je prva parada koja je održana bez incidenata – zahvaljujući jakom policijskom obezbeđenju, ali još više zbog odluke države da se stane na put organizovanom nasilju huliganskih grupa, koje su bili glavni vinovnici nereda i haosa.      

Prva Parada ponosa organizovana je 2001. godine i upamćena po nasilju prema učesnicima – njih su prebili huligani i pripadnici desničarskih grupa.

Ova manifestacija ponovo je planirana 2004. godine, ali su je otkazali sami organizatori, nakon martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu. Naredni Prajd je bio zakazan za septembar 2009, ali je zabranjen dan pre održavanja.

Parada je održana u oktobru 2010. godine, a bilans je bio poražavajući – više od stotinu povređenih policajaca i huligana, zapaljena sedišta Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, više desetina polupanih automobila i autobusa i zapaljenih kontejnera.

Kamenovan je i mamograf parkiran na Trgu Nikole Pašića, a razbijeno je više desetina izloga u centralnim beogradskim ulicama.

Naredne tri godine scenario organizacije i zabranjivanja Parade bio je gotovo identičan – mesec dana uoči najavljenog datuma održavanja Prajda na beogradskim fasadama osvanuli bi grafiti mržnje, organizatori Prajda dobijali bi pretnje na društvenim mrežama, na naslovnim stranicama tabloida najavljivano je da će se prestonica „kupati u krvi“, a pokret „Dveri“ bi sa svojim sličnomišljenicima zakazivao Porodičnu šetnju istog dana kada treba da se održi i Prajd.

Tri godine zaredom Biro za koordinaciju službi bezbednosti bi 48 sati pred održavanje Prajda otkazao sve manifestacije koje su bile zakazane istog dana kada Parada ponosa, uključujući i sam Prajd.