Ugašeni dimnjaci

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Pogoni ispod dimnjaka u koje su nekada fabričkim vozovima u sedam ujutru dolazili radnici danas mogu da posluže još samo kao muzeji nekadašnjeg života. Halama velikih sistema socijalističke privrede koje nisu zarasle u korov posrećilo se ako su preorijentisane u skladište nekog uvoznog brenda, uslužni salon ili restoran, a izuzetno retko u trake za rad nekog stranog partnera.

„Ima li BiH uopšte ekonomiju?”, pitanje je koje ekonomisti kao utemeljenije postavljaju u odnosu na pitanje u kakvom se ona stanju nalazi dve decenije posle prelaska iz socijalističke ekonomije u slobodno tržište. Neiznuđene greške tranzicije i loše privatizacije dokusurile su ono čemu nisu „pomogle” granate i trogodišnji rat, čija je posledica i kolaps sistema, koji je dokusuren dvodecenijskim odsustvom želje ili smelosti svih vlasti od 1995. naovamo da bez figa u džepovima industriju i realni sektor svrstaju u prioritete.

To što su ugledni svetski časopisi BiH redovno opisivali kao ekonomski pakao na zemlji samo je deo mozaika epohe na izdisaju, u zemlji u kojoj je aktuelno dominantna tema jedan nacionalni praznik – Dan RS, pošto je prethodno iscrpljena neka druga, po sadržaju slična tema. Tako se već dve decenije politički život uzaludno vrti oko nacionalnih tema, među kojima ima i onih koje su kod pojedinaca motivisane žalom za neostvarenim ratnim ambicijama, dok kolone mladih stoje u redovima da život oprobaju negde drugde.

Posle raspada Jugoslavije i trogodišnjeg rata, BiH je jedna od zemalja koje su nespremne zakoračile u novi sistem slobodnog tržišta, koji je doneo neslućene ekonomske, socijalne i političke promene. Uz skroman BDP od oko 14 milijardi evra (RS oko 4,5 a FBiH oko devet milijardi evra), koji po glavi stanovnika iznosi 4.821 dolar, ne čudi što BiH sada ima najveći stepen nezaposlenosti u regionu, od čak 43 odsto, premda zvanične ankete pokazuju nezaposlenost od 27 odsto, zbog pretpostavke da među više od pola miliona evidentiranih bez posla deo njih radi u sivoj zoni.

Javni dug BiH je 43 odsto BDP-a, a zaduženost, spoljni i unutrašnji dug – oko šest milijardi evra. Pomoć dijaspore, kažu cinici, jeste stub ekonomije, uz nešto izvoza metala i međunarodne pomoći.

Bez obzira na to što je od 2003. do 2008. rast BDP-a bio veći od pet odsto godišnje, da bi usled svetske ekonomske krize zabeležio pad od tri odsto, nema opravdanja za to što vlastima u BiH nikako ne polazi za rukom smanjenje potrošnje u prevelikom javnom sektoru koji je postao glavni i omiljeni poslodavac, uglavnom po političkoj liniji. Plate u državnoj službi veće su za oko 60 odsto nego u slabašnom privatnom sektoru, opterećenom silnim nametima kako bi izdržavao birokratsku armiju zaposlenu po kantonalnim, opštinskim, entitetskim institucijama, kao i aparatu od više od 20.000 onih koji rade na nivou BiH.

Strane banke, pre svega iz Austrije i Italije, kontrolišu veći deo bankarskog sektora. Od 720.000 zaposlenih, njih 240.000 radi u javnom sektoru, pa državna potrošnja, koja se uglavnom odnosi na plate, čini i više od 60 odsto BDP-a. Deficit budžeta i visoka stopa nezaposlenosti dva su najozbiljnija ekonomska problema u BiH, uz 700.000 ljudi koji su po podacima UN-a na granici siromaštva, budući da svaki šesti stanovnik dnevno troši tek između 1,5 ili 2,5 evra. Pravi presek ekonomskog stanja BiH izuzetno je komplikovan, ne toliko zbog unutrašnje strukture zemlje od dva entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH, već najpre zbog deset kantona koji postoje u FBiH, što uz nivo BiH predstavlja 13 nivoa vlasti. Svi oni imaju vlastite pokazatelje koji se međusobno razlikuju, iako neznatno.

Generalno, stanje jeste nešto bolje u Federaciji BiH, u odnosu na RS. BDP u FBiH za 2015. iznosi oko devet milijardi evra i veći je za 3,1 odsto u odnosu na 2014, dok je u RS iznosio nešto više od četiri milijarde evra, što je rast od 2,6 odsto. BDP po stanovniku u RS iznosi 3.200 evra i za 800 evra je manji od BDP-a po stanovniku u FBiH. Prema informaciji Ministarstva finansija i trezora BiH, spoljni dug BiH krajem decembra 2015. iznosio je 4,2 milijarde evra. Na spoljni dug RS otpada oko 1,5 milijardi evra. U ukupnom iznosu unutrašnje zaduženosti Srpska učestvuje sa 63,99 odsto, a FBiH sa 35,74. Pre osam godina ukupan dug RS iznosio je 1,5 milijardi evra, ali je do danas udvostručen.

Manji je to deo ekonomske slike BiH, koja ni izbliza ne odražava ekonomsku depresiju kakva se oseća u ispražnjenim pogonima nekadašnjih velikih sistema širom BiH ili hodnicima zavoda za zaposlenje. Nešto proizvodnje postoji u hrvatskim delovima BiH, zahvaljujući preseljenju pogona iz Hrvatske, usled strožih pravila kakva vladaju u EU. Retki pogoni na tlu BiH rade samo ukoliko su za to obezbeđene strane investicije, pa se u domaćim pogonima, za prilično male nadnice, sklapaju proizvodi sa strane partnere. Dosad je u BiH uloženo ukupno šest milijardi evra, od toga 2014. 399 miliona, a prošle godine svega 244 miliona evra. U poslednjih desetak godina prosek stranih ulaganja je oko 300 miliona evra.

Sve to za rezultat ima odliv stanovništva, za šta nema pouzdanih podataka u brojevima, ali su pretpostavke veoma sumorne, jer je reč o desetinama hiljada ljudi koji napuštaju BiH, koja ionako ima negativan prirodni priraštaj.

U BiH je 2014. rođeno 30.268 beba, što je za pet hiljada manje od broja umrlih, a demografska slika Srpske još je nepovoljnija u odnosu na prosek BiH, budući da FBiH ima bolji natalitet. Imajući u vidu sumorne ekonomske statistike, ne zvuče nerealno demografske procene da bi BiH do 2050. mogla da ostane bez još 740.000 ljudi, to jest bez 20 odsto postojećeg stanovništva.