Biti Srbin u Srbiji

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić dočekan je u Parizu uz najviše državne počasti, na trgu ispred memorijalnog i muzejskog kompleksa Dom invalida. Prema njegovoj oceni, svečani doček je pokazao da je Srbija ponovo poštovana, i da je zemlja sa značajnom reputacijom u svetu i prijateljskoj Francuskoj.

„Bilo je divno danas biti Srbin u Parizu”, istakao je Vučić.

Uoči posete Francuskoj premijer je skoknuo u bugarski grad Burgas, gde je razgovarao s premijerima Bugarske i Mađarske Bojkom Borisovim i Viktorom Orbanom. Da bi se očuvala stabilnost u regionu, neophodno je rešiti problem migrantske krize, ali i naći rešenja za energetska pitanja. Vučić zna da će se problem lakše rešiti ukoliko imamo podršku Mađarske i Bugarske i da je saradnja sa ove dve zemlje vrlo bitna za Srbiju.

Ova dva najsvežija primera slikovito govore o upornoj i sistematskoj želji da se popravi slika Srbije i učvrsti njena pozicija u regionu i Evropi. Tako je u okviru tehničkog dijaloga Beograda i Prištine postignut dogovor kojim je sprečeno ukidanje tablica Republike Srbije za područje Kosova i Metohije i dogovoren produžetak važenja statusno neutralnih KS tablica. Dogovor predviđa da u narednih 12 meseci potpuno nesmetano funkcioniše režim srpskih tablica na KiM i da se one bez saglasnosti Srbije i EU ne mogu ukinuti. U ovoj rundi razgovora u Briselu postignut je i izvestan napredak u oblasti dogovora o ZSO, kao i o telekomunikacijama. Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, uostalom, tvrdi da je delegacija Beograda zadovoljna postignutim sporazumima.

Za razliku od suseda iz regiona, koji pod stresom čekaju izbore ili formiranje vlada posle izbora, srpski politički brod je u mnogo mirnijim vodama a ima i vetar u jedrima. Izabrana vlada se zahuktava, pokreće mnoge projekte i promene, a parlamentarna opozicija, gle čuda, ne izaziva veće konflikte i incidente. Analitičar i poslanik Đorđe Vukadinović, koji Srbiju danas krsti kao „vučićevsku”, smatra da samo široko i principijelno ujedinjena opozicija, koja to sada nije, ima neke šanse. U protivnom, služi samo da autoritarnom poretku pruža privid legitimnosti i da svojim tragikomičnim „gicanjem” kod premijera povećava osećaj (samo)zadovoljstva.

Uostalom, stižu pohvale, prvenstveno važnog MMF-a, za stanje u državnoj kasi i ubrzan rast privrede. Promenili su i prognozu – umesto 1,8 odsto, sada računaju da će ekonomski rast ove godine biti 2,5 odsto BDP-a. Razgovara se o povećanju plata i penzija, što je premijer obećao, i rekao da je ovo prelomni trenutak za oporavak ekonomije, zahvaljujući MMF-u i Svetskoj banci na pomoći i želji da Srbija bude makroekonomski uređena zemlja. I privlačna za investitore i turiste.

Zato nam je nedavno prijao opis Beograda koji je objavio „Njujork tajms” – epski noćni život, dnevno uživanje u kafićima, neverovatni obroci i umetničko-industrijski okrug jeste ono što Beograd čini privlačnim. Glavni grad Srbije ponekad izgleda kao rođak nemačkih metropola, pisalo je u tom uticajnom listu.

A da je Srbija, pored Švajcarske i Singapura, jedna od zemalja s najkvalitetnijim kadrovima za pokretanje visokotehnološkog poslovanja, tvrdi američki „Hafington post” i preporučuje Beograd kao mesto u kojem stručnjaci iz domena digitalnih tehnologija otvaraju kancelarije i rado koriste sve potencijale talentovanih programera koji govore engleski jezik i imaju dobar smisao za humor. Srbija je samo tokom 2015. godine proizvela softverske usluge u vrednosti od 678,3 miliona evra. S obzirom na to, navodi se u tekstu, procenjuje se da 30.000 programera može odmah da krene da radi za platu duplo veću od državnog proseka.

Ali da se ne zaboravi, poslodavci i sindikati su tek za nekoliko dinara povećali minimalnu cenu sata rada (na jedan evro i još malo). A struja je poskupela za 3,8 odsto.

Svaka medalja ima naličje, pa tako treba da se zna i podatak da u Srbiji 62 odsto nezaposlenih mladih ljudi nema nikakvo radno iskustvo, a 150.000 u dobi između 16 i 24 godine niti se školuje, niti igde radi. Ipak, povećana je stopa zaposlenosti mladih i danas iznosi oko 19,7 odsto, a u istom kvartalu prošle godine iznosila je oko 16 odsto. Podaci pokazuju da osam odsto učenika koji završe osnovnu školu ne nastave školovanje. Najveći deficit u kadrovima imaju metalska i elektroindustrija, poljoprivreda, tekstilna industrija, građevinarstvo...

Uz sve to, u Srbiji je zabeležen najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina. Manje nas je za 38.000. U Evropi je od nas lane veću negativnu stopu prirodnog priraštaja imala samo Bugarska. U periodu 1992–2015. ukupan broj umrlih veći je od broja živorođenih za 626.000. To pitanje trebalo bi najviše i ozbiljno da zabrine naše predvodnike u budućnost.

Srpski politički brod plovi, ljulja se, ali i izbegava hridi. Imamo, da se pohvalimo, kandidata u plej-ofu za predsednika UN, imamo i Paradu ponosa, koja se danas završava defileom, nadamo se bez razbijenih glava, vladu koja će uskoro nedelju dana zasedati u Nišu, a spremamo se za predsedničke izbore na proleće, što je i tako daleko, ali i tako blizu, u zavisnosti od toga ko, kako, zašto i iz koje vizure gleda na Srbiju na početku ove jeseni.