Severna Koreja ima svega 28 sajtova

Godinama izolovana Severna Koreja intrigirala je ostatak sveta, koji je o njoj mogao saznati ponešto od nekolicine putnika koji su u retkim prilikama uspevali da uživo osete ovu zemlju.

Sajtovi i štampa širom sveta puni su informacija o zemlji, koje dostavljaju uglavnom njeni susedi ili lično list vladajuće Radničke partije Severne Koreje – kada planetu treba obavestiti o uspešnim nuklearnim probama, lansiranim raketama ili spekulacijama o raspoloženju i zdravlju njihovog lidera Kim Džong Una. Ali, koliko su njima posvećeni svetski sajtovi, toliko oni ne doprinose svetu veba.

Ako je suditi po informacijama obelodanjenim pre dva dana, ova zemlja ima svega 28 sajtova.

Naime, očigledno greškom nekog od režimskih administratora koji je server postavio na globalni domen, desilo se nešto što je svetu bar nakratko dalo uvid u to o čemu se informišu Severnokorejci, šta vole da jedu, šta čitaju na naslovnicama ili slušaju na javnom servisu.

Mreža informacija iz ove zemlje pukla je pred očima kompjuterskim znalcima, koji su odmah doživeli novo iznenađenje – lista ima svega 28 sajtova.

Među onima koji su učestvovali u ovom otkriću verovatno lično svaki drugi ima bar dva-tri domena.

Ipak, retku priliku ravnu čudu iskoristili su da prokrstare mrežom novih informacija, čitajući, recimo, obaveštenja državne avio-kompanije ili da je lider Džong Un čestitao deci početak školske godine. „Gardijan” prenosi da mnogi od otkrivenih sajtova pripadaju državnim institucijama i organizacijama, od odbora za kulturu i turizam do lista vladajuće partije i informativnog servisa. 

Režimski administrator nesvesno je častio svet kratkim uvidom u izvore severnokorejskih informacija koje ondašnje vlasti najstrože sankcionišu ostatku sveta, ali je ipak najosetljiviji materijal ostao izvan domašaja.

Administratori širom sveta dobili su jedinstvenu priliku da jednom oni zavire u ovu zemlju, a ne da postavljaju na sajt ono što se njima servira. Saznali su i koliko je onlajn komunikacija razvijena u Severnoj Koreji, ali i da je u ovoj zemlji iole važnija i osetljivija informacija dostupna samo među njima retko privilegovanima.   

„Gardijan” ukazuje na još jednu važnu činjenicu – da oni imaju svoju verziju interneta i da njihov sistem u svakom slučaju nama nije dostupan.