Da li će Nemci proterati Karla Marksa

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Nekoliko stotina ulica, aleja i pasaža u Nemačkoj nosi ime nemačkog filozofa, ekonomiste i sociologa Karla Marksa, ali prema mišljenju funkcionera Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel Volfganga Štajgera sve ulice koje nose ime autora Komunističkog manifesta trebalo bi odmah preimenovati. Štajger, koji je generalni sekretar Ekonomskog saveta CDU, koji okuplja biznismene bliske kancelarkinoj stranci, izneo je nedavno ovu kontroverznu ideju u razgovoru za tabloid „Bild”, a kasnije i za mnoge druge nemačke medije.

„Više od četvrt veka od političkog i ekonomskog bankrota DDR (Istočne Nemačke), vreme je da se na ulicama istočnih pokrajina raskine sa komunističkom zamenom za svece”, rekao je Štajger, koji smatra da Marks i njegov kolega Fridrih Engels „svojom ideologijom nisu uradili ništa dobro”. „I poslednji dani propadanja DDR-a dokaz su za to.”

On ističe da bi ulice znatno češće trebalo imenovati po bivšem zapadnonemačkom kancelaru Ludvigu Erhardu, koji je šezdesetih godina prošlog veka zaslužan za posleratni ekonomski oporavak SR Nemačke.

„Ne razumem zašto neka mesta danas i dalje imaju glavne ulice nazvane po njemu (Marksu). Posle ujedinjenja Nemačke, uz koju je došla sloboda i uspešan model društvene tržišne ekonomija koja je uticala da zemlja procveta, ove ulice jedna za drugom bi trebalo da nose ime Ludviga Erharda.”

Na ovakvu ideju nije usledila neka posebna reakcija sa vrha CDU, dok su mnogi gradonačelnici različitih stranačkih boja odbacili ovu ideju. Predstavnici stranke Levica, koja je nastala i na ostacima bivše Komunističke partije DDR, ovakvu ideju smatraju smešnom i ne žele da je prihvate za ozbiljno. Katrin Lompšer iz Levice sumnja i da bi mnogi drugi ljudi podržali preimenovanje ulica Karla Marksa.

„Marks je bio jedan od najvažnijih filozofa, ne samo za Nemačku već za ljudski rod”, istakla je ona za lokalne medije. „On je, bez sumnje, ogromna istorijska figura. To se čak ni ne dovodi u pitanje i nije čudno da toliko ulica je nazvano po njemu.”

Prema njenim rečima, ljudi van Nemačke bi mogli da Marksovo ime povežu sa nečim negativnim jer on „nije bio prijatelj kapitalizma”, ali je on za Nemce ono što je možda Abraham Linkoln ili Džordž Vašington za Amerikance.

„On je analizirao sisteme i političke strukture, a nije bio nasilni revolucionar”, ističe ona.

Štajgeru pak smeta ne samo Marks već i drugi istaknuti komunisti, poput Engelsa i Karla Libknehta i Roze Luksemburg, koji su posle Prvog svetskog rata učestvovali u Spartakističkom ustanku u Nemačkoj, koji su u krvi ugušile provladine paramilitarne snage odane tadašnjem socijaldemokratskom predsedniku Nemačke Fridrihu Ebartu.

Ono što je uočljivo jeste činjenica da ovaj funkcioner CDU nije pominjao ulice koje nose Marksovo ime koje se nalaze na zapadu zemlje koji nije bio komunistički i u samom Berlinu. Marks tako ima ulicu u rodnom Triru, ali i u mnogim drugim zapadnonemačkim gradovima, poput Manhajma. To uglavnom nisu glavne ulice, ali ipak postoje i ni u vreme hladnog rata nisu nikome smetale. Doduše, sudeći prema izostanku reakcija, ovaj predlog nije naišao na pozitivan odjek među lokalnim liderima CDU, koje više brine kako da poboljšaju imidž stranke pred parlamentarne izbore sledeće godine.