Srbija – mala zemlja sa mnogo žandarma

Ruski putopisac, novinar i slavista Pavle Rovinski (1831–1916) proputovao je pola sveta, više od četvrt veka živeo je u Crnoj Gori, napisao je nekoliko članaka i knjiga o Srbiji, od kojih većina nije prevedena na srpski. Pisao je o ljudima i gradovima, političkom uređenju, srpskom karakteru u studijama „Dva meseca u Srbiji”, „Beograd, njegova struktura i društveni život”, „Sećanje iz posete Srbiji 1867”. O ovom poznatom Rusu, prijatelju Južnih Slovena, na 46. međunarodnom naučnom sastanku slavista, na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorila je Varvara Hlebnjikova, docent na katedri za regionalna istraživanja na fakultetu za strane jezike Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.

– Siromašan plemić iz Saratovske gubernije započeo je svoj društveni rad u domovini aktivnim učešćem u revolucionarnoj organizaciji „Zemlja i sloboda”. Nakon njenog zatvaranja, počinje da se bavi naučnim radom i novinarstvom. Mnogo putuje po svetu, a 60-ih godina 19. veka proučava istoriju i javni život Čeha u Austrougarskoj i Slovena na Balkanskom poluostrvu – kaže Varvara Hlebnjikova.

Rovinski odlazi u Sibir gde provodi istraživanje u oblasti istorije, etnologije i geografije, a stigao je do Mongolije i napisao niz o tim, za Evropljane, skoro nepoznatim krajevima. Kao dopisnik popularnih novina „Novo vreme” 1878. prvo putuje u Bosnu i Hercegovinu, redovno izveštavajući ruske čitaoce o tome kako se odvija austro-ugarska okupacija slovenskih krajeva. Postaje hroničar Crne Gore i jedna od ulica starog Cetinja danas nosi njegov ime.

Detaljno je pisao i o srpskim gradovima i selima; primećujući da Šabac, Loznica, Užice, Požega žive punim životom, rastu i modernizuju se, poprimaju evropski izgled, ali pri tom ne gube svoj drevni antički i osmanlijski kolorit.

– Centralno mesto u esejima posvećeno je Beogradu, gradu sa posebnim ritmom života, koji se dinamično razvija i postaje sve lepši iz dana u dan. Saopštavao je svojim čitaocima da je statistika naseljavanja srpske prestonice optimistična, da se zidaju dvospratne i trospratne kuće i da grad preko noći menja svoj istočnjački izgled na zapadnjački. Govorio je da je malo gradova u Evropi koji su u stanju da odmah ostave takav prijatan utisak kao Beograd – kaže Hlebnjikova.

Rovinski je voleo da se druži sa običnim narodom koji mu izaziva saosećanje i poštovanje. Ispoljavao je simpatiju prema fabričkim radnicima i zanatlijama svih vrsta. „Milina je bila gledati taj narod, svež, fizički snažan, zdrav i vedrog duha, vredan i preduzimljiv”, zapisao je ovaj Rus.

– S druge strane, pogađa ga što u beogradskim hotelima ženskoj posluzi vlasnici nisu davali platu koristeći se besplatnim radom tih žena. Obratio je pažnju i na beogradske nosače koji predlažu svoje usluge, ali to ne čine agresivno i napadno. Sveštenici su ga začudili svojim učešćem u raznim društvenim sekcijama i interesovanjem za politiku. Rekao je da je „tako malo u tim ljudima asketskog i toliko aktivno učestvuju u svemu ovozemaljskom da se nikako ne mogu smatrati bilo čime posebnijim od naroda i narodnog života” – naglašava Hlebnjikova.

Zapanjio je Rovinskog i broj žandarma po glavi stanovnika, „na svakih 50 ljudi srpska vlada ima žandarma”. U okolini sela Krupanj pao je pod sumnju lokalnog pandura. Činovnik mu je tražio pasoš, ali ništa nije mogao da razume, pošto nije znao da čita. Odveli su ga kod načelnika i ispostavilo se da je i on bio nepismen.

– Rovinski stiže u Srbiju u trenutku kada je nezadovoljstvo vladavinom Obrenovića dostiglo kulminaciju. Ovako je opisao situaciju: „Knez ne veruje narodu, krši njegova prava uz pomoć skupštine i ostaje slep i gluv za sve što se dešava u zemlji. Čitava Srbija pretvorila se u ogromnu policijsku upravu”. Pisao je da ubistvo kneza Mihaila nije umanjilo napetost u zemlji i da su se pristalice Milana, koji je stupio na presto, surovo obračunavale sa protivnicima, a javnost je preplašeno ćutala ili licemerno demonstrirala lojalnost novoj administraciji – navodi Varvara Hlebnjikova.

Bio je, dodaje, oduševljen onim što kasnije nazivamo ideja jugoslovenstva. Verovao je u jednu veliku, slobodnu državu i teško mu je palo što između dinastija Srba i Crnogoraca ima nesuglasica. Voleo je Njegoševu poeziju i napisao je monografiju o ovom pesniku. Sakupio je baštinu i predanja Crne Gore u šest tomova. U Crnoj Gori je prevedena njegova knjiga „Crna Gora u njenoj prošlosti i sadašnjosti”. Govorio je i da Srbi nemaju „tu pesničku bezbrižnost, nekakvu apatiju i nemar, koji karakterišu ruskog čoveka i, bez obzira na to što nisu navikli i ne umeju da se dobro organizuju, oni sprečavaju mnoge nevolje svojom opreznošću, stalnom brigom i trezvenošću, upravo tim osobinama koje nama Rusima najviše nedostaju”.

Srpska priroda

Opisao je Rovinski i pragmatičnu srpsku prirodu. „Srbin često voli da porazgovara o lepoti prirode, da se oduševljava zvezdanim nebom i udubi u nedokučive tajne svemira, pri tom se prepuštajući najmističnijim tumačenjima, da se divi nežnom cvetu, da opeva duboka osećanja koja pruža porodični život, da se divi idealnoj lepoti ženskog portreta na fotografiji. Ali, u isto vreme, ubeđen sam, uvek će pre dati prednost dobroj zaradi nego svim drugim ciljevima ovog sveta, sve prirodne lepote je spreman da da za masnu sarmu u vinovom ili u listu od kupusa, ili za mladu jagnjetinu sa ražnja, špikovanu belim lukom i začinjenu paprikom”, zapaža Rus.