OPEK smanjuje proizvodnju, nafta poskupljuje

Jednoglasnom odlukom, OPEK je u sredu veče, na veliko iznenađenje svetskih berzi, odlučio da smanji sopstvenu rekordnu proizvodnju nafte – po prvi put od 2008. godine i izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata.

Odluka petrokartela da tržištu nadalje (bez preciziranja otkad tačno) nudi 700.000 barela nafte dnevno manje, usledila je nakon dramatičnog odustajanja Saudijske Arabije od petropolitike koju zastupa od 2014. godine i uslova koje mesecima postavlja Iranu.

Po novom, preliminarnom sporazumu postignutom u Alžiru, Iran zasad neće biti u obavezi da smanji svoju proizvodnju nafte (na čemu Rijad insistira od zimus), dok će precizne kvote zavrtanja petroslavina članstva biti najverovatnije određene 30. novembra na redovnom okupljanju OPEK-a u Beču.

Šokirane neočekivanom slogom u OPEK-u, berze su u prvi mah osetno podigle cene barela (severnoatlantske nafte tipa „brent” za 5,9 odsto i lake teksaske za 5,3 odsto), da bi je juče ujutru unešto oborile, zbog opipljivog manjka detalja „alžirskog sporazuma” i sumnjičavosti da će do juče nesložni kartel biti u stanju da održi najavljeno obećanje.

U međuvremenu, američka investiciona banka Goldman Saks procenila je juče da bi odluka OPEK-a o smanjenju proizvodnje nafte za 700.000 barela dnevno mogla podići cenu crnog zlata iduće godine za čitavih 10 dolara.

„OPEK je danas doneo izuzetnu odluku. Nakon dve i po godine OPEK je postigao dogovor da upravlja tržištem. Odlučili smo da smanjimo proizvodnju za oko 700.000 barela dnevno”, Bidžan Namdar Zanganeg, iranski ministar energetike, objavio je u Alžiru nakon šestočasovnog okupljanja 14 članica kartela, prethodno najavljenog kao „konsultacije”. Činjenica da je iranski ministar energetike objavio ishod skupa, a ne visoki zvaničnici OPEK-a, nije promakla posmatračima.

Alžirski sporazum inače predviđa da OPEK sadašnju proizvodnju od oko 33,24 miliona barela dnevno spusti na između 32,5 i 33 miliona barela. Kartel je takođe odlučio da osnuje komitet koji će za redovnu sednicu kartela 30. novembra u Beču sastaviti predlog o tome koliko bi ko od njih trebalo da proizvodi nafte, odnosno koliko da zavrne petroslavinu. Novoimenovani komitet OPEK-a dobio je i mandat da o smanjenju proizvodnje razmeni mišljenje i sa pojedinim spoljnim partnerima (čitaj: Rusijom) kako bi zajednički podneli eventualni teret te odluke, prenele su agencije.

Inače, neočekivano složnom ishodu trećeg okupljanja naftaša u Alžiru od početka milenijuma prethodilo je danonoćno lobiranje domaćina, Katara i Rusije (koju je kartel pozvao da učestvuje u posredovanju iako nije član OPEK-a). „OPEK se neće razići u Alžiru praznih ruku”, prkosno je najavljivao alžirski ministar Nuredin Butarfa.

Glavni cilj lobiranje ove „trojke” bio je da se premoste razlike između predstavnika Rijada i Teherana u pogledu daljeg opsega proizvodnje Irana, nakon januarskog ukidanja sankcija.

Nakon saopštenja ishoda neformalnog skupa, jasno je da je Rijad, barem zasad, odustao od svih ranijih zahteva postavljenih od leta 2014. do ove sedmice. Naime, na inicijativu Rijada, OPEK je pre dve i po godine odustao od dotadašnje, višedecenijske uloge balansera cene barela na svetskom tržištu koju je ostvarivao smanjivanje proizvodnje u traženom trenutku. Umesto balansera, Rijad je pokrenuo besomučno rundu besomučne proizvodnje nafte i iscrpljujućeg nadmetanja sa konkurencijom unutar i izvan kartela.

Ta ćudljiva odluka OPEK-a doprinela je razbuktavanju tekuće krize na globalnom tržištu nafte, hirovitom strmoglavu cene barela i enormnom rastu zaliha neprodatog crnog zlata u eri anemičnog globalnog privrednog rasta i oseke tražnje. Siromašnije krilo OPEK-a (predvođeno Venecuelom, Katarom i Nigerijom) od tada sve vreme apeluje da kartel obuzda eksploataciju, ali sve do sada bez većeg uticaja na politiku dominantnog Rijada.

Povratak Irana na svetsko tržište nafte, nakon ukidanja sankcija u januaru, izmenio je odnose unutar kartela. Pritisnut ponajviše domaćim budžetskim nevoljama i zahtevima članstva petrokartela, Rijad od proletos pristanak na zamrzavanje (inače sve veće proizvodnje) uslovljava odustajanjem Irana od daljeg rasta eksploatacije.

Teheran je sve do Alžira isticao da je rad da pregovara o zamrzavanju kada dostigne nivo proizvodnje od pre sankcija, to jest oko četiri miliona barela. U završnici priprema alžirskog petroskupa, upriličenog na marginama Međunarodne konferencije o energiji, Rijad je osetno umekšao stav, prihvatajući da se Libiji, Nigeriji i Iranu dozvoli da „proizvode koliko ima smisla, s obzirom na osobene otežavajuće okolnosti”.

Teheran je svom prethodnom zahtevu pridodao još jedan – koji podrazumeva još veću eksploataciju nafte.

Na kraju, Rijad je odustao od svih prethodnih uslovljavanja plafona iranske proizvodnje nafte, dok je Teheran zasad izuzet od obaveze da zauzda eksploataciju.

Zvaničnici OPEK-a nisu krili zadovoljstvo što su postigli jedinstveni dogovor.

„OPEK je jednoglasno doneo istorijsku odluku”, zaključio je Nuredin Butarfa nakon skupa.

Šta je sve nagnalo Rijad da u Alžiru odustane od svih prethodnih petrouslova Teheranu, zasad nije nepoznato.