Istraži, prikaži, znanje potraži

Nauka je zabavna, ali i zabava može da bude naučna – u ovo su se uverili oni koji su se obreli na „Noći istraživača”.

Migracije su se našle u žiži interesovanja sedme po redu manifestacije koja se održavala u srcu grada, pa su Knez Mihailova ulica, Savsko šetalište i Kalemegdan ličili na laboratoriju pod otvorenim nebom, a eksperimenti i uzbudljive priče „mućkali” su se i „ključali” pod krovom Muzeja Vuka i Dositeja i Francuskog instituta, gde je posetioce i učesnike programa pozdravio šef delegacije EU Majkl Davenport.

– Ovo je jedna od mojih omiljenih inicijativa EU – priznao je Davenport i podsetio da je ove godine organizovana 11. evropska noć istraživača, a to što se u Srbiji smotra održavala u 11 gradova dokaz je da ona pripada delu evropske istraživačke zajednice.

– Svrha manifestacije je zbližavanje šire publike sa naučnicima i istraživačima – ocenio je predstavnik Evropske komisije Frančesko Fusko.

Ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro navela je da se program dopada ljudima jer omogućava da se pronikne u misteriju nauke. Ona je izrazila zadovoljstvo što Francuski institut učestvuje u nezaobilaznom događaju nauke, kakva je „Noć istraživača”. A da je i slogan „Istraži, prikaži, znanje potraži” pod kojim je organizovana smotra opravdao svoju ulogu potvrdilo se na svim punktovima sa kojih kao da je nauka dozivala „Priđi, da se upoznamo!”.

Saradnici Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazivali su kako izgleda „Farma budućnosti”.

Dragana Bosnić, jedan od demonstratora ovog eksperimenta, u epruvetu je sipala vodeni rastvor u kome se nalaze sve potrebne supstance za rast i razvoj biljke.

Naučnici polaze od toga da će u budućnosti biti sve više ljudi na planeti, a sve manje obradive zemlje. Zbog toga je na putu da u praksi bude primenjiv ovaj metod gajenja žitarica i raznih drugih kultura.

To, kako kaže Bosnićeva, može biti dostupno čoveku i u prostoru u kome živi. Ovako dobijeni plodovi su zdravi, istakao je istraživački tim i otkrio da se u Irigu gaji zelena salata po ovom principu.

Za eksperiment korišćen je proklijali kukuruz. Osnovne lekcije biodiverziteta predstavljali su studenti biologije. Deca i odrasli uz njihovu podršku ispitivali su da li u nekoj namirnici ima skroba.

Za to im je bio potreban jod. Kapljicu ovog rastvora stavljali su na krompir, jabuku, papriku, šećer, keks, testeninu… Voće i povrće koje pocrni od dejstva joda sadrži skrob – zaključak je do kojeg se lako dolazilo. Za istim stolom mališani su bili u prilici da vide ili tek upoznaju zmije, guštere, žabe, ali i leptira, vilinog konjica, daždevnjaka… 

Pažnju školaraca privlačila je i priča o hromozomima.

– Da li hoćete da vidite moje mušice? – pitala je dr Zorana Kurbalija Novičić. Ona je govorila o svom projektu iz oblasti populacione genetike, koristeći voćne mušice drosofila „ulovljene” u teglici. One predstavljaju model istraživanja raznovrsnosti života. Ova naučnica dobitnik je EU stipendije „Marija Kiri” za istraživanja.

Mnogi su hteli da saznaju koliko nas još vremena deli od letovanja na Mesecu i Marsu umesto na moru ili planini. Znalo se i ko je kriv sa „saobraćajni” udes oblaka na nebu, i zašto i kako padaju kiša, sneg, grad…

Saradnici Narodnog muzeja uspeli su da ožive iščezle reči i pronađu im korene pa su u beležnicu mnogi upisali one koje su prvi put čuli – ajgir, alamunja, švester, švindler, švićka…

Za one koji znanje lakše testiraju u društvu smišljeni su kvizovi. U njima se „šetalo” stazama rimskih vojnika.

Cilj ove provere znanja bio je da se razbiju predrasude kako su naučnici sveznalice jer su se u jednom taboru našli istraživači, a u drugom oni koji tek od njih uče. Tajne arheologije su takođe razotkrivane, samo se trebalo naoružati strpljenjem i doliti malo sopstvene mašte i misterije.

Bez muzike se takođe nije moglo. Pokazalo se da analiza muzičke baštine jednog naroda vodi u tragove migracija.

Do ponoći su sve generacije mogle da se okušaju u istraživanju, učenju, razgovoru i razmeni ideja sa istraživačima. Možda je sve ovo doprinelo da se probude talenti i razviju vijuge kod onih koji bi hteli da krče naučne staze.