Ko kupuje jahte, a ko ulaže u studente

Predsednik Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Muamer Zukorlić sastao se sa delegacijom privatnih univerziteta i podržao većinu njihovih predloga, što bi u skorijoj budućnosti moglo da znači i promenu načina funkcionisanja visokog obrazovanja u Srbiji. Pod uslovom, naravno, da te promene podrži i Skupština Srbije.

Predstavnici privatnih univerziteta traže da se donese potpuno novi zakon o visokom obrazovanju, kojim bi se uredio status privatnih univerziteta. Predložili su da se uspostavi princip sufinansiranja studenata na privatnim fakultetima u vidu stipendija ili sistem povoljnijih kredita za studente koji žele da upišu privatne fakultete. Privatnici imaju zamerke i na sistem akreditacije i na lošu zastupljenost u telima sistema visokog obrazovanja.

– Predstavnici privatnih univerziteta su zastupljeni u telima koja odlučuju o visokom obrazovanju taman onoliko kolika je procentualna zastupljenost njihovih studenata, profesora i programa. Primera radi, u oblasti „Poljoprivreda” po broju studenata ih ima sedam odsto u opštoj populaciji, a pet procenata po broju programa. Doktorskih studija gotovo i da nema na privatnim univerzitetima, mislim da je ispod jedan odsto – kaže za naš list prof. dr Sofija Pekić Kvori, član Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i nekadašnji dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. KAPK inače ima 16 članova, a jedini predstavnik privatnika je prof. dr Danijel Cvjetićanin sa Univerziteta Singidunum. Ovo telo odlučuje o tome koji univerzitet može da dobije akreditaciju i upisuje studente.

Slično mišljenje iznosi i prof. dr Miodrag Popović, generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO), inače nekadašnji prorektor Univerziteta u Beogradu i nekadašnji dekan Elektrotehničkog fakulteta.

– Tačno je da je u NSVO samo jedan predstavnik privatnih univerziteta, ali njega je delegirala Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) u skladu sa procentualnom zastupljenošću. KONUS bira 15 članova, a ostalih šest vlada, tako da je, recimo, i vlada mogla da delegira barem jednog člana sa privatnih univerziteta, pa bi imali dva predstavnika u NSVO – objašnjava dr Popović.

Na naše pitanje da li se slaže sa zahtevom da država stipendira studente i na privatnim fakultetima, naš sagovornik odgovara potvrdno, ali pod uslovom da se ponašaju kao ozbiljni privatni univerziteti u razvijenim zapadnim zemljama.

– To znači da profit ne dele vlasnici, da ne kupuju vile, automobile i jahte od studentskih para, već da ih ulažu u razvoj univerziteta. Ako bi se ozbiljno ponašali, ja bi im dao državni novac – izričit je dr Popović.

Osnivač i rektor Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici prof. dr Aleksandar Andrejević odgovara da je takva postavka pogrešna i da niko ne traži ni dinara iz budžeta, već da se stvari urede sistemski.

– Kakve jahte i vile, pa ja sam uzeo kredit da bih izgradio jedini privatni studentski dom u Srbiji, jer studenti privatnih fakulteta nemaju pravno na smeštaj niti na ishranu u studentskim domovima. Mnogo se ulaže u programe, opremu laboratorija, akreditacija papreno košta, nema tu profita. A pošto su na državnim fakultetima zabranili profesorima da predaju na privatnim, mi moramo mnogo da ulažemo i da bismo obezbedili kvalitetan nastavni kadar – ističe za „Politiku” dr Andrejević.

Na naš komentar da na privatnim univerzitetima ima oko 15 odsto od ukupnog broja studenata i profesora u Srbiji, rektor kaže da je i to pogrešan kriterijum kada se govori o predstavnicima u telima visokog obrazovanja.

– Hajde da pričamo o procentima: ja imam 2.000 studenata u Sremskoj Kamenici koja ima 15.000 stanovnika, a neko ko radi u Beogradu i ima tradiciju 150 godina 100.000, a dolaze mu studenti iz čitave Srbije – objašnjava rektor Edukonsa.

Po njegovim rečima, u svim telima, poput KONUS-a, privatni univerziteti služe samo kao dekoracija, jer je dovoljno da prilikom odlučivanja dignu ruke samo predstavnici Beogradskog univerziteta i da preglasaju predstavnike svih privatnih univerziteta.

– Nije logično da odluke koje se odnose i na nas kroje državni univerziteti. Mi ne tražimo milostinju, ali nije fer da onaj koji nije uložio ni dinara odlučuje o sudbini nas koji ulažemo veliki novac i ispunjavamo rigorozne zahteve Komisije za akreditaciju. Osim toga, plaćamo i porez državi, odgovaramo Ministarstvu prosvete, vladi i skupštini za svoj rad – kaže dr Andrejević i dodaje da je možda jedno od rešenja da se formira konferencija privatnih univerziteta Srbije.

U Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje 20 predstavnika je sa državnih fakulteta i instituta, a jedino je prof. dr Endre Pap predstavnik privatnih. On je profesor na Singidunumu, a dok je predavao na Novosadskom univerzitetu, bio je predsednik Komisije za akreditaciju.

– Sada se već iskristalisalo ko je ko u privatnom visokom obrazovanju i smatram da su korektni zahtevi koji stižu sa privatnih univerziteta, naročito onaj da student može da se opredeli koji univerzitet želi da studira ako ispunjava sve uslove za budžet – smatra dr Pap.

Svi predstavnici privatnih univerziteta sa kojima smo razgovarali ističu da oni ne traže da se finansiraju institucije, već studenti, da se mladima omogući da odaberu gde je po njihovom mišljenju bolji kvalitet obrazovanja, a ne da zbog loše materijalne situacije budu prisiljeni da upisuju državni fakultet koji se sporije prilagođava zahtevima modernog vremena.