Koga kljuca žuta patka

Transparent sa porukom „Pada Mali, pašće i veliki”, na šestom protestu inicijative „Ne da(vi)mo Beograd”, sa kojeg je ponovo zvanično upućivan zahtev za smenu gradonačelnika zbog noćnog rušenja u Savamali, nagoveštava veće političke ambicije pokreta poznatog po „žutoj patkici”.

Zato nije čudno što je premijer Aleksandar Vučić na pitanje novinara kako komentariše prisustvo ličnosti iz nevladinih organizacija poput Sonje Biserko i Borke Pavićević na protestu ispred Starog dvora odmah uzvratio kako je od početka jasno da se učesnici protesta ne okupljaju zbog rušenja tri barake, već zbog rušenja njega. Kako dodaje, samo mu nije jasno što to od početka nisu otvoreno rekli.

„Neka oni rade svoj posao, mi ćemo svoj. Neka oni ruše, mi ćemo da gradimo. Inače sam fasciniran njihovom snagom. Pozivam one koji su ulagali novac (u protest) da ulože šest puta više, jer ovo nije dovoljno. Ovo je malo, šira su moja leđa, neka ulože više da bi više para ostalo u Srbiji. To na kraju završi u tržnim centrima ’Delta sitiju’ i ’Ušću’, kako god okrenete, i to dobro dođe. Mi to prikupimo i možemo da uložimo u povećanje plata i penzija”, uzvratio je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja.

Dobrica Veselinović iz inicijative NDB tvrdi da premijera niko od organizatora ni govornika na skupu „nije spominjao, ni u govorima, ni u saopštenjima”, i da se sam prepoznao.

„To je jedna zamena teza, a druga je da su barake ilegalne, iako vlasnici pokazuju papire od početka. I pri tome kaže da je demokratski da se protestuje, ali ne daje dovoljno jasan odgovor na osnovno pitanje ko je to uradio i zašto niko ne snosi ni političku ni bilo kakvu odgovornost. On doživljava ovo kao napad na sebe, kao da je umešan. Odbrambena reakcija je takva, jer pokušava da sebe ubaci kao nekoga ko će primiti glavni udarac, pošto je percepcija da je najjači”, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative NDB za „Politiku”.

Vučić je, međutim, ocenio da je posebno zadovoljan, jer se pokazalo da je od početka bio u pravu kada je govorio da to nema nikakve veze s rušenjem nezakonito izgrađenih objekata.

„Ja sam to znao i, kao što vidite, nasmejan to pratim. To je njihovo demokratsko pravo, pokazuje demokratsko lice Srbije”, naglasio je Vučić prilikom obilaska turske fabrike „Tibet moda” kod Ćuprije i dodao da će odmah podneti ostavku ako neko pronađe mesnu zajednicu u kojoj neće moći da skupi više ljudi nego što učesnici protesta skupe sa svih strana.

I dok građanski pokreti, poput NDB, insistiraju da protestuju zbog lokalnih problema u svojim sredinama, vlast njihove aktivnosti izgleda doživljava kao veću konkurenciju nego delovanje aktuelnih opozicionih stranaka.

Naročito u momentu kada se uveliko zahuktava kampanja za predsedničke izbore narednog proleća, a mnogi očekuju da će istovremeno biti raspisani i prestonički izbori.

Pre dve večeri na protestu ispred Starog dvora gostovali su i pokreti iz deset gradova, a organizatori su poručili da se ne radi samo o problemima Beograđana već „svih nas” u Srbiji, nagoveštavajući tako širenje ovog aktivističkog „fronta”.

Da li će iz lokalnog pokreta „Ne davimo Beograd” izrasti ozbiljan antivladin politički pokret?

Dobrica Veselinović, na pitanje kakvi su planovi NDB, odgovara da su „sve opcije u igri”, ali da nijedna još nije izvesna.

„Od toga da idemo u politiku na lokalnom nivou do toga da ostane ovako kako je sada i da tako korigujemo bilo koju vlast. Postoji mogućnost i da pravimo nekakvu obrazovnu platformu gde bi radili sa ljudima i mladima na duže, recimo desetak godina, i tako stvorili trajnu bazu za nešto ozbiljnije. Ako budemo sarađivali na državnom nivou, moraćemo da okupimo neku vrstu građanskog fronta Srbije, i to bolje artikulišemo, jer su pokreti sada prilično autonomni”, navodi Veselinović.

Na pitanje da li bi inicijativa poput NDB mogla u većoj meri da utiče na političku scenu, analitičar Milan Nikolić odgovara da će sve zavisiti od njihove sposobnosti da ponude neku platformu, pored kritikovanja aktuelnog stanja. Po njemu, pokreti u više gradova privukli su deo nezadovoljnih građana, ali...

„Za neke veće ciljeve poput ulaska u parlament potreban je i program. U svetu postoje primeri gde je nešto slično uspelo, ali i obrnuto. Recimo pokret ’Okupirajmo Volstrit’ privukao je veliki broj Amerikanaca nezadovoljnih kapitalizmom, ali nije smogao snage da postane politička organizacija. Osuli su se, a verovatno je deo pristalica prišao Berniju Sandersu”, dodaje Nikolić.

Dobrica Veselinović priznaje da su dva pokreta koja su se uključila u protest – „Lokalni front” iz Kraljeva i lista „Samo jako” iz Mladenovca sa Ljubišom Preletačevićem Belim na čelu – već učestvovala na lokalnim izborima.

„Oni predstavljaju ideju da pokažemo ljudima da je na lokalu moguće kandidovati se po ovom receptu, sa akcentom na lokalne probleme, i ući u skupštinu opštine. Za nas je bitno da to nisu klasične političke partije”, kaže Veselinović.

Da bi građanski pokreti mogli da popune prostor nastao zbog slabog delovanja aktuelne opozicije veruje i Milan Nikolić. Po njemu, u Srbiji postoji veliki jaz i nema uticajne i prave socijaldemokratske partije.

„Nema stranke koja stoji iza siromašnih i umrežena je sa sindikatima. A sa stanovišta evropskih statistika, za neke takve opcije u Srbiji postoji prostor, jer je nezaposlenost velika, dešava se pad životnog standarda, a radnici nisu zadovoljni ponašanjem predstavnika kapitala”, zaključuje Nikolić.