Lek iz 37 izvora

Lukovska Banja – Na 130. kilometru od Kosovske Mitrovice, dobrim asfaltiranim putem, preko Brusa i Brzeća, stiže se u Lukovsku Banju, za koju godinama unazad vlada veliko interesovanje i gde se smeštaj rezerviše mesecima unapred. Nalazi se na istočnim padinama Kopaonika, na nadmorskoj visini od 681 metar, što je čini najvišom banjom u Srbiji.

Ovde, kako smo čuli od dr Živorada Stojanovića, specijaliste za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, ne duvaju vetrovi sa visova od po hiljadu metara, već samo povetarac.

– U Lukovskoj Banji nema vetra. Samo povetarac koji donosi ogromne količine prirodnog antibiotika fitoncida i negativnih katjona i kiseonika. Vazduh je kristalnočist, bez zagađenja i alergena, što povoljno deluje na oboljenja disajnih puteva. Ovde je specifična mikroklima, a najbolja reklama za nas su naši pacijenti, koji ovo klimatsko banjsko lečilište preporučuju jedni drugima – ističe primarijus Stojanović, koga smo zatekli u ordinaciji u kasnim popodnevnim satima.

Specifičnost banje u kojoj se mesečno zabeleži deset hiljada noćenja, kako napominje Stojanović, jeste što je lekar prisutan svakog dana, pa i vikendom, i što lekarska pomoć može da se zatraži 24 sata.

Pitali smo da li još važi ono narodno, da „u banji treba provesti 21 dan i isto toliko dana posle banje treba čovek da se pazi”, na što je Stojanović s osmehom odgovorio: – To su narodne priče. Dovoljan je boravak od deset dana, a sve češće, prvenstveno zbog materijalnog stanja, ljudi dolaze na produžene vikende, nekoliko puta godišnje. Tačno je da posle boravka u banji treba da se čuvaju težih aktivnosti i izbegavaju ekstremnu hladnoću. Takođe, treba voditi računa o ishrani, koja podrazumeva što više voća i povrća, ali i upražnjavati rekreativno fizičku aktivnost.

Klima Lukovske Banje povoljno deluje na rad srca, umiruje nerve i napetost, poboljšava san i raspoloženje. Ovde su brojni izvori termomineralnih voda – ima ih čak 37 – temperature do 69 stepeni Celzijusovih.

Kako nam kazuje Žarko Đurić, direktor Lukovske banje, voda pripada slabo alkalnim, ugljeno-kiselim i sulfidnim, hipertermnim i homeotermnim vodama. – Banjska voda je pogodna za lečenje degenerativnog i zapaljenskog reumatizma, osteoporoze, gihta, stanja posle preloma kostiju, ali i posle ugradnje veštačkog kuka i kolena. U banji mogu da borave i pacijenti s visokim pritiskom, zatim osobe s ugrađenim stentom, bajpasom, anginom pektoris, s tim što je njihov boravak u toploj vodi bazena vremenski ograničen, jer njena temperatura iznosi od 33 do 35 stepeni. Mesta su rezervisana od marta do kraja oktobra, a pacijenata ima tokom cele godine. Dolaze nam ljudi sa svih strana. Iz Srbije, iz regiona, a ima ih i iz inostranstva. Već su rezervisani smeštajni kapaciteti za tradicionalni doček Nove godine – kaže za „Politiku” direktor Đurić, dok sedimo naspram otvorenog bazena, u kojem se, kao i u zatvorenom, na svaki sat meri temperatura vode.

Pored hidroterapije, lečenje u banji podrazumeva i primenu peloidoterapije (blatna terapija), elektroterapiju, kineziterapiju, manuelnu masažu, magnetoterapiju, kao i terapiju laserom. U ponudi gostima je, naglašava Đurić, i velnes centar, koji služi podizanju opšteg stanja zdravlja, duha i tela. Mnogo je sadržaja koje nudi ovo banjsko klimatsko lečilište, od letnjih do zimskih aranžmana.

Treba napomenuti i ono što je vrlo bitno: u banjskim hotelima zaposleni su isključivo radnosposobni ljudi iz Mesne zajednice Lukovo. – Od 150 radnika, samo je deset iz susedne Kuršumlije – ističe direktor Đurić.

Po neuobičejeno toplom danu, mnogi ljudi su rekreativno šetali kako bi podigli svoje fizičko-imunološke snage. Vladimir Stamenković (61), mašinski inženjer iz Obrenovca, upravo se vratio iz šetnje. Zatičemo ga u restoranu hotela „Kopaonik”, s „Politikom” koju, kako reče, čita od detinjstva.

– Pre šest godina operisao sam kuk, a ovde dolazim kako bih pronašao mir. Sve je u ovoj nesvakidašnjoj prirodi doživljaj. Čak i odlazak kod lekara prihvatite s lakoćom. Već četvrtu godinu zaredom sam ovde, a posebna pogodnost je što dolazim preko sindikalne organizacije. Koristim skoro sve banjske tretmane – kazuje Stamenković, inženjer u Termoelektrani Obrenovac, šeretski dodajući da u banji nikad nije monotono, jer se redovno održavaju književne večeri, izložbe, ali i igranke, gde se „tek vidi da nikog ništa ne boli”.

U restoranu je i Lidija Radisavljević (57) iz Grdelice, koja je prvi put u Lukovskoj banji. – Došla sam na deset dana. Ponovo ću da dođem. Imam samo reči pohvale za medicinsko, ali i hotelsko osoblje. Ovde je raj na zemlji – napominje Lidija, koja je odnedavno penzioner i koja na osnovu penzionerskog čeka može da ostvari povlastice koje banja nudi.

Dan se već „svalio”, a to je i vreme kada se pere otvoreni bazen. Sve je ovde, što bi se reklo, „pod kontrolom”. Zato se i traži mesto više, kako u hotelima, tako i u privatnim kućama. Smeštaj je po pristupačnoj ceni, a sve banjske usluge su na raspolaganju.

Vreme je za povratak. Opet idemo preko Kopaonika, ali putem koji na Kosovo i Metohiju vodi s druge, kraće strane.