Migrantska kriza usporava proširenje EU

Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber slaže se s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem da se region zapadnog Balkana suočava s mogućom nestabilnošću i da se situacija u ovom delu Evrope 25 godina posle ratova nije mnogo popravila.

„Uzroci krize nekad i sada nisu isti. Tada je do nestabilnosti dolazilo iz unutrašnjih razloga, zbog nacionalnih politika koje su se devedesetih godina vodile. Razlozi za sadašnju nestabilnost nemaju nikakve veze s regionom, već pre svega s migrantskom krizom, koja je glavna tema u Evropskoj uniji”, kaže Florijan Biber u intervjuu za „Politiku”.

Da li je dobro što ovaj deo Evrope više nije u centru pažnje Brisela?

Nije dobro, jer je politika proširenja ozbiljno dovedena u pitanje. EU je duboko podeljena zbog migrantske krize, bregzita, ekonomske krize, ali i krize demokratskih procesa u Poljskoj i Mađarskoj. Pre desetak godina članice EU gotovo uglas su govorile da su za proširenje i da je to cilj Unije, a sad tako nešto neće reći svi premijeri država Unije. U Briselu ne mogu otvoreno da kažu da su protiv proširenja, ali dosta njih više nije za prijem novih članica. Zato koriste floskule da će u svoje društvo primiti još država, ali ne kažu kada, i to je jedan od razloga zašto se ovaj region suočava s velikom krizom, kao pre četvrt veka.

Zašto je situacija na Balkanu sve gora iako građani država u regionu mnogo više razgovaraju nego proteklih godina?

Problem su političari, i to je dokaz da je narušavanje odnosa, zapravo politička priča. Da bi ostali na vlasti vešto koriste nacionalističku retoriku, ali i predrasude. Uprkos nekim ratnohuškačkim izjavama, ne vidim pretnju ratom ili širim sukobom u regionu, jer za tako nešto nema para, a ni građani nisu raspoloženi za to.

Šta mogu da urade političari da bi se situacija na Balkanu popravila?

Da spuste nacionalističku retoriku, jer svojim izjavama bezrazložno dižu tenziju i to dovodi do pogoršanja odnosa. Napadi i teške reči koje se koriste nikako ne doprinose stabilizaciji. Kao po pravilu, početkom avgusta svake godine je takmičenje na relaciji Beograd–Zagreb oko obeležavanja akcije „Oluja”. Logično je da između dve zemlje postoji različito tumačenje tog događaja, ali čini mi se da svaka zemlja koristi tu priliku da preusmeri pažnju javnosti na tu tematiku jer je o tome mnogo lakše govoriti, nego o tome kako zaposliti ljude i rešiti ekonomsku krizu, jer za to nemaju rešenje.

Ko je kriv za povećanje tenzija?

Odgovornost je obostrana. Dodatni problem je što u Hrvatskoj u velikoj meri dolazi do relativizacije prošlosti iz Drugog svetskog rata, za šta je „zaslužan” hrvatski ministar Zlatko Hasanbegović i drugi intelektualci koji relativizuju fašizam i to, naravno, digne tenziju, jer je to opasna retorika.

Zašto EU nije osudila takvo ponašanje Hrvatske?

Evropska unija kao organizacija ne može da komentariše događaje kao što je podizanje spomenika Barišiću, jer nema instrumente da tako nešto uradi. Očekivanje EU jeste da su države koje su na putu ulaska ili su već članovi Unije prihvatile evropske vrednosti i da same imaju interes da ih sačuvaju. To je možda najveća mana EU, jer nikad nije dovoljno razvijala standarde i instrumente kroz koje bi obezbedila da se te vrednosti čuvaju.

Koje su posledice referenduma u Republici Srpskoj?

Većina međunarodnih aktera bila je protiv referenduma i ja smatram da do njega nije ni trebalo da dođe. Proteklih godina bilo je dosta odluka Ustavnog suda BiH koje su bile mnogo problematičnije za RS, ali Milorad Dodik to nije koristio za raspisivanje referenduma. Njemu je sada kao poručeno došlo da raspiše referendum, jer je vreme u kojem je održan bilo odlično – nedelju dana pre lokalnih izbora. Ali ko može da spreči da građani RS slave 9. januar? Da ih neće možda ostatak Eufora naterati da dolaze na posao?

Da li će EU kazniti Milorada Dodika?

Mogu zabraniti Dodiku da uđe u EU i da zamrznu svaki kontakt s njim, ali ga to neće mnogo pogoditi, jer on to i očekuje. Zbog specifičnosti naroda u regionu mora dobro da se proceni da li je svrsishodnije da EU reaguje ili da oćuti. Ako ga drastičnije kazne, Dodik će kod Srba biti heroj i samo će mu porasti rejting. Njegova popularnost može se okruniti samo ukoliko se dokaže da je predsednik RS korumpiran i umešan u brojne afere.

Ima li nevinih u Bosni i Hercegovini?

Simptomatično je da dosta političara u regionu svesno skreće pažnju sa svojih dela koristeći nacionalizam. Dejtonska dinamika je takva da bošnjačka, srpska i hrvatska politička elita uživa u tome što su nezadovoljni u zemlji u kojoj žive. Svako ima svoj razlog zašto smatra da je sadašnje rešenje za BiH najgore rešenje. Nema nikakve volje i kompromisa u toj zemlji, jer svi političari uživaju u svom nezadovoljstvu.

Zašto se briselski sporazumi ne primenjuje na Kosovu?

Neke tehnike koje su posrednici iz EU koristili na početku tog procesa tada su bile korisne i potrebne, ali sad više nisu efikasne. Da bi se strane stimulisale da razgovaraju dogovoreno je da se ne definiše precizno šta je dogovoreno, već da obe strane mogu da tumače dogovor kako im je volja. To je urađeno zbog javnosti u Srbiji i na Kosovu. Jedan izvor informacije je šta Vučić kaže, a drugo je šta kaže Hašim Tači. Sad mora da se promeni način razgovora i da se tačno zna šta je dogovoreno i u kojem roku mora da se uradi, jer će lako ustanoviti ko nije ispunio svoju obavezu. Vlast u Prištini htela bi da vrlo slaba.