Nobelovci sve stariji

Od ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, medicinu i hemiju najmlađi imaju po 65 godina, dok je njihova prosečna starost 72 godine.

Laureati iz prve polovine 20. veka bili su u proseku čak 16 godina mlađi od današnjih.

Mladošću su se naročito isticali nagrađeni fizičari, sa prosekom od 47 godina. Međutim, od polovine prošlog veka dobitnici postaju sve stariji i stariji, a taj trend održao se do danas.

Da li je moguće da danas imamo toliko informacija i teorija da se do naučnih otkrića dolazi tek u poznijim godinama? To verovatno nije ispravno objašnjenje.

Gustav Kalstrand, kustos u Nobelovom muzeju, rekao je za Bi-Bi-Si da je pre 100 godina bilo tek 1.000 fizičara u svetu, dok ih danas ima verovatno oko milion.

„Vreme čekanja na nagradu je sada duže, jer je konkurencija veća, i ne dobijate nagradu odmah po otkriću”, ocenio je ovaj kustos.

Čak i sada naučnici dolaze do važnih saznanja u ranijoj životnoj dobi, ali pošto je takvih saznanja na stotine, i pošto žiri ima visoke zahteve kada je reč o priznavanju otkrića, do medalje i diplome može da prođe dugi niz godina.

Međutim, i kada je reč o ekonomiji, književnosti i miru, broj potencijalnih kandidata je takođe veći nego pre jednog veka, a na tim poljima ipak ne važi trend starenja dobitnika. Prosek godina je tu manji, pa su tako dobitnici priznanja za mir čak sve mlađi.

Prema Kalstrandovim rečima, žiri za dodelu nagrade za mir želi da bude aktuelniji, a ne da čeka decenijama da vidi da li su aktivnosti koje je laureat preduzeo urodile plodom ili ne.

Prema podacima Nobelove fondacije, nagrađeni fizičari stariji su u proseku od svojih kolega iz medicine.

To se tumači naučnom revolucijom s početka 20. veka, posebno na polju kvantne mehanike. Fizika je bila u usponu u to vreme, naučnici su bili mladi, a Nobelov komitet prilično zainteresovan za tu oblast, pa je i otkrića brže priznavao.