Želi li Rusija novu vojnu bazu na Mediteranu

Zajedničke vojne vežbe Rusije i Egipta mogle bi biti uvod za mnogo veći plan – da na egipatskoj teritoriji, nedaleko od libijske granice, Moskva dobije i treću vojnu bazu na Mediteranu, uz one dve koje ima u ratom potresenoj Siriji, čiji je budući „gospodar” još neizvestan. Prema pisanju ruskog lista „Izvestija”, Kremlj je to pitanje upravo otvorio u razgovorima s egipatskim vlastima, koje su u veoma dvosmislenim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim glavnim muslimanskim saveznikom na širem Bliskom istoku, Saudijskom Arabijom.

Slučajno ili ne, pre nekoliko dana je rusko ministarstvo odbrane poručilo da pomorsku bazu u sirijskom Tartusu – jedinu koja joj je na Sredozemlju bila preostala nakon raspada SSSR-a – namerava zadržati u trajnom posedu. O vazdušnoj bazi koja je po ulasku ruske vojske u Siriji postavljena u Hmejmimu, nešto južnije na obali, nije se izjasnilo. Ali, Rusija je u Tartus nedavno dopremila još jednu bateriju protivvazdušnog sistema S-300, jačajući i šireći kontrolu nad nebom te zemlje i položaj u primorju. U sirijske vode je poslala još brodova, čime se dodatno učvrstila na istočnom Mediteranu. Postavljanjem baze u Egiptu – vazdušne, sudeći po izvorima „Izvestija” – ukotvila bi se i u centralnom delu Sredozemlja, s dobrim „pogledom” na zapadnu oblast tog mora.

Egipat bi bio logičan kandidat za takve ambicije Moskve, jer je s njom bio u prisnim odnosima tokom većeg dela hladnog rata. Kasnije se zbližio s Amerikom, ali je u međuvremenu važnost Egipta u regionu opala. Vašington nije najbolje primio ni puč u Egiptu 2013. godine, nakon kojeg su relacije između te dve zemlje ostale zategnute, jedva nešto malo olabavljene kada su lane SAD, odlučivši da im se ne isplati da oteraju jednog saveznika od sebe u ovom periodu potresa u regionu, ipak produžile nakratko obustavljene isporuke oružja.

Rijad je, pak, reagovao zgroženo na poslednje poravnanje Egipta i Rusije, kada su predstavnici Kaira u Savetu bezbednosti glasali za rezoluciju Moskve o Siriji, gde Saudijci žele da svrgnu ruskog štićenika Bašara el Asada. Neslaganje se ispoljilo još pre toga, kada je početkom oktobra, kako je tada javio Rojters, Saudijska Arabija iz nerazjašnjenih razloga obustavila mesečne isporuke nafte Egiptu od 700.000 tona na osnovu ugovora vrednog 23 milijarde dolara.

Rusija je, međutim, u poslednjih nekoliko godina pojačala veze sa Egiptom, u kojem, prema raznim nezvaničnim i poluzvaničnim pričama, prepoznaje dobro tržište za svoje oružje, kakvo je tu nalazila i nekada, pre nego što su ga preuzeli Amerikanci. Prošle godine, egipatske i ruske vojne snage su prvi put izvele zajedničke vojne vežbe na Mediteranu. Ovog meseca će, kako je najavljeno, u vežbama učestvovati 500 vojnika, 15 helikoptera i aviona i deset oklopnih vozila. Ta vozila će u simulaciji antiterorističke akcije biti spuštena iz aviona u egipatsku pustinju, prvi put u istoriji, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane najavljujući vežbe pod nazivom „Zaštitnici prijateljstva 2016”.

Antiteroristički karakter vežbi možda nije slučajan izbor. Egipat se nosi sa lokalnim ogrankom Islamske države, takozvanim Sinajskim vilajetom, a odnedavno mu je za vratom još jedna islamistička teroristička grupa, Hasam, odnosno Odlučnost. Na manje od stotinu kilometara od Sidi Baranija, gde bi Rusija navodno želela bazu, nalazi se Libija, gde je islamističkih terorista još više. Treniranje za borbe s njima u pustinjskim uslovima vojsci Rusije, koja je već intervencijom u Siriji stavila do znanja da želi svoje mesto na Bliskom istoku, može biti korisna vežba za trenutne i buduće probleme.

Osim u Sidi Baraniju, Rusija je navodno iskazala želju da iznajmi i još nekoliko vojnih postrojenja. Prema „Izvestijima”, u Sidi Baraniju bi zapravo bila obnovljena baza iz koje je SSSR svojevremeno nadzirao američke bojne brodove na Sredozemnom moru.

No, potvrde da je Moskva to zatražila od Egipta nema. Mediji iz te zemlje su preneli demantije kabineta predsednika Abdela Fataha el Sisija i egipatske armije da se o tome vode pregovori.

Ta priča se može staviti pod sumnju i zato što joj ovo nije prvi put da se pojavljuje. Još pre tri godine su je lansirali britanski mediji, da bi zamrla dok je sad nisu obnovili ruski. Moguće je da je u oba slučaja reč o upozorenju rivalu u novom hladnom ratu, odnosno o pritisku na Sisija da se odluči na čijoj je strani.

Ako bi se okrenuo Rusiji, Sisi bi se našao u nevoljama. Privreda mu je u katastrofalnom stanju i ne bi mu bilo lako da se zameri kreditorima i donatorima od kojih zavisi. SAD su Egiptu u poslednjih šezdesetak godina, želeći da ga vežu uz sebe, dale oko 76 milijardi dolara. Od zemalja u regionu, poput Saudijske Arabije, koje su podržale puč protiv Mursija i Muslimanske braće, Kairo je primio više od 20 milijardi dolara. Nema sumnje da bi i te države i Amerika to iskoristile da ucene egipatskog predsednika u slučaju da pokuša da „prebegne” Kremlju. Pritisak bi mogao ići i preko Međunarodnog monetarnog fonda, koji je Egiptu odobrio zajam od 12 milijardi dolara, za koji se Sisi nada da će biti spasonosan, dok su mnoge javne ličnosti nedavno potpisale pismo u kojem ga upozoravaju da će on samo podići državni dug.

Strane investicije u Egiptu i prihodi od upravljanja Sueckim kanalom i turizma drastično su pali, umnogome zbog unutrašnje nestabilnosti izazvane sukobima vlasti s Muslimanskom braćom i borbom protiv islamista, u kojoj je preživelo malo šta od demokratskih pravila i pravne države. Osakaćene su i devizne rezerve, zbog čega je nedavno naloženo i zatvaranje mnogih menjačnica. Subvencije na hleb i gorivo su umanjene. Nezadovoljstvo građana je izazvalo i to što je dva ostrva u Crvenom moru koje je Egipat kontrolisao decenijama vlast prepustila Saudijskoj Arabiji, tvrdeći da njoj oduvek i pripadaju. Tada je Sisi optuživan da je ostrva i nacionalni interes prodao za saudijske investicije. Sve to ogorčenje već nagriza položaj vlasti. I to bi svetske i regionalne sile mogle pokušati da iskoriste kako bi egipatskog predsednika povukle na svoju stranu.