U pravo vreme na pravom mestu

Slovenačka pijanistkinja, koja se dokazala i kao kompozitor, u subotu će u Studiju 6 Radio Beograda prvi put nastupiti pred beogradskom publikom.

Gošća Nova festivala zajedno će sa Portugalkom Suzanom Santos Silvom, koja svira trubu, predstaviti svoje viđenje džeza

Pored čestih solo nastupa, mlada Slovenka, koja živi u Holandiji, aktivna je i u muzičkim postavama u kojim kao članica raznih dua nastupa po svetu.

Kaja Draksler do sada je već nastupala sa brojnim značajnim imenima evropske i svetske muzičke scene kao što su Hamid Drejk, Ned Retenberg, Eve Riser, Lote Anker...

Živi u Amsterdamu, gde je sa svojih 29 godina aktivna protagonistkinja tamošnje improvizatorske scene.

Prvi put dolazite u Srbiju. Koliko ste upoznati sa ovdašnjom scenom?

Ovo mi je prvi put da sviram u Srbiji. Poznajem nekoliko muzičara odavde, sretali smo se povremeno na različitim mestima, ali u suštini slabo poznajem vašu scenu. Muzičari koje sam upoznala su veoma talentovani.

Kako biste okarakterisali džez scenu u Holandiji i svoje mesto u njoj?

Džez scena u Holandiji, a naročito scena improvizovane muzike, imaju dugu i plodnu istoriju.

Mnogi značajni muzičari koji su svirali šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i dalje su prisutni i aktivni, i meni se naročito dopada to što svi oni vole da sviraju i dele svoje znanje i iskustvo sa mlađim muzičarima.

Verujem da je to veoma važno. Odmah sam se osetila prihvaćenom na sceni, posebno jer je mnogo izvanrednih muzičara moje generacije aktivno, i svi oni sviraju i stvaraju.

Aktivno učestvujete na tamošnjoj improvizatorskoj sceni, nastupate širom Evrope. Imate i svoj oktet. Držite solo koncerte. Komponujete. Kako ste tako mladi uspeli u tome?

Mislim da sam delimično i imala sreće što sam se našla u pravo vreme na pravom mestu. Sve se u suštini odvijalo i razvijalo nekako prirodno, organski. Nikada nisam morala da forsiram stvari, i osećam da je to dobra stvar.

Imate li vremena i za neke druge stvari u životu ili ste potpuno okupirani muzikom?

Manje-više sam u potpunosti posvećena muzici, ne samo kroz vežbanje i sviranje, već i kroz putovanja i organizaciju svega toga.

Naročito kad nastupam sa velikom grupom, poput okteta, tu postoji mnogo posla oko organizacije.

Ono što volim jeste da boravim u prirodi i čitam knjige.

Tragate za onim pravim načinom spajanja kompozicije i improvizacije. Koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?

Mislim da je reč o potrazi u kojoj se nalaze mnogi improvizatori, i koja verovatno nikad neće biti završena. To je stalni proces kroz koji se postiže i progres.

Kako sebe vidite za deset godina?

Nadam se da ću moći da nastavim da sviram i komponujem, kao što i sada činim. Bilo bi lepo ako bih do tada imala i menadžera, jer zaista imam osećaj da provodim previše vremena baveći se administracijom.

Kakvim programom ćete se predstaviti srpskoj publici?

Sa Suzanom Santos Silvom izvodim miks slobodne improvizacije i kompozicije. Na samoj sceni odlučujemo kakav će biti balans između ta dva, zavisno od toga kako se osećamo. Tako da zapravo ne znam tačno šta ćemo izvoditi na koncertu. Biće zabavno.