Vojnički dani vlade u Nišu

Ustaj, vlado! Požarni Vučić Aleksandar, po činu premijer, u čizmama i uprtačima, budi ministre. Tek je pola pet i dok ostala vojska spava, ministarski odred mora da pokaže budnost. Da bdi i nad narodom i nad narodnom vojskom.

Ministri su dobili poziv za mobilizaciju, sa zadatkom da obilaze zemlju i demonstriraju spremnost da žive kao običan svet. Ali, gde da spavaju? Marketinški bi bilo pogubno da su izabrali hotele sa đakuzijima i bazenom. Vučić se setio: narod najviše veruje vojsci i crkvi. Noćenje u duhovnim hramovima bilo bi nezgodno, jer bi najmanje jedan ministar, okajavajući grehe, postao kandidat za monaha. Više njih, odmah bi postali episkopi, što bi zahtevalo ili rekonstrukciju kabineta, ili vanredne izbore.

Komanda je odmah usledila. Pravac, Niš! U toku puta, došlo je do taktičkog manevra ministarskog odreda, čim se raščulo da je u kasarni uveden internet i nagovešteni tragovi luksuza. Vučićev spin doktor je duhovit čovek. Postoji li luksuzna kasarna? Svejedno, umesto „Knjaza Mihaila”, odred iz Nemanjine je dislociran u skromnije sedište mešovite Artiljerijske brigade i jedinica Treće brigade. Džombe iz kasarne „Mija Stanimirović” na Čamurlijskom putu ka Nišu, čekali su guštere koje su viđali samo na televiziji. U vreme JNA, gledao se drugi dnevnik. Šta sada gleda Vojska? RTS ili Pink?

Čim je požarni izašao iz svoje jednokrevetne spavaonice i zagalamio, Ivica Dačić je skočio na noge i uzeo trubu. Začula se „Miljacka”. Vulin ga je opomenuo, dok je tražio crni šinjel i šlem, da su stacionirani u Nišu i da Ivica dune „Nišku banju”. Vučić se setio vojničkih dana u Sarajevu, kada je nosio petokraku pre kokarde, pa je zamolio bar refren šlagera „Sarajevo ljubavi moja”. I da bude nežno, kao kada su svirali Bakiru Izetbegoviću u Beogradu.

Da je u vladi Mlađa Dinkić, poneo bi gitaru i tada bi iz razglasa grunulo nešto iz opusa Dragana Kojića Kebe. Ali poručnika Mlađu je onomad zastavnik Mirko Cvetković otkomandovao iz vlade u nekoliko savetničkih korporacijskih kabineta.

Dušan Vujović se sigurno upitao, dok je obuvao čizme, koji ga je đavo terao da pristane da ga prekomanduju iz Svetske banke u vladu Srbije, pa sada, kao trećepozivac, ide na jutarnju fiskulturu. Nebojša Stefanović je navikao na jutarnje brifinge sa požarnim Vučićem. Kao prvi srpski robokap, otvorio je oči čim je čuo korake u hodniku i usiljenim maršem, prvi se dokopao umivaonika.

Potrčali su potom na pistu, jer je cilj regruta da zauzmu poligon pre artiljeraca i iskažu čeličnu disciplinu. Aleksandar Vulin je poneo samo ranac i stari levičarski šinjel, ali je dobio ostav. Po pe-esu, ne može samo njemu da bude toplo oko srca i oko bubrega.

Redovna vojska je ubrzo pristigla i dežurni oficir se našao na muci. Ako postroji odred požarnog Vučića i natera ih da optrče nekoliko puta pistu, a potom izda naredbu da je očiste od lišća, pre dizanja zastave, mogao bi da dobije prekomandu u Kopnenu zonu bezbednosti. Ako preda požarnom Vučiću vođstvo, izazvaće prekid u lancu komandovanja. Ako preda komandu ministru odbrane Đorđeviću, proći će još gore, jer zamislite kako Đorđević proverava Vučića da li je dobro izglancao čizme.

Ko je ovde sada šef, pita se i komandant kasarne? Tobdžije su prave vojničine i ne vole guštere, naročito ako su kameleoni. Pogotovu ne one ulickane, poput Aleksandra Antića koji je zaboravio da se na jutarnju smotru ne dolazi u odelu.

Zašto se vladin odred specijalaca dislocirao na periferiju, pita se komandant kasarne. Šta ako požele da noću beže preko žice i odu u grad? Sme li da ih strpa u pritvor? Ministar privrede Knežević se, svakako, ne bi bunio. On jedini u vladi ima robijaški staž!

Žene vojnici iz Nemanjine kasne. Zorana Mihajlović se fenirala. Ana Brnabić, Jadranka Joksimović i Nela Kuburović su se uspavale, jer im je Slavica Đukić Dejanović pre povečerja govorila kako da psihološki prebrode tranziciju iz ministarske fotelje u vojnički krevet!

Zastava je podignuta i Vučić je podneo raport. Komandantu je laknulo. Laknulo je i Vučiću. Ne gine mu nagrada „Car Konstantin” za glumca godine na narednom Niškom filmskom festivalu. Bar ga više neće zvati despot Aleksandar.

U Nišu su i Albanci. Vučić komanduje odredu da obuku civilna odela. Ako bi se pred Edijem Ramom i njegovim ministrima pojavili u uniformi, teško da bi konceptualni umetnik Edi to shvatio kao artistički performans, kao onaj sa dronom koji je bio najveći spektakl na stadionu JNA posle sletova Titu.

Pošto su stabilizovali region, ogladnelo se. Menza je skromna, kao i večera. Rasim od kuvara traži halal sertifikat. Vanja Udovičić traži proteinski obrok. Vojnik sa sela Nedimović hoće potvrdu da povrće nije sa GMO rasada. Požarni Vučić nije imao posebnih prohteva. Kusao je bosanski lonac, zakuvan u Banjaluci.