Tokove humanitarnih para niko ne kontroliše

Senka koja se nadvila nad svim humanitarnim akcijama otkrivanjem afere „Ognjanović” 2013. nije uklonjena ni nedavnom odlukom tužilaštva da Nebojšu i Jelenu Ognjanović, osumnjičene za zloupotrebu dela humanitarnog novca prikupljenog za njihovu ćerku Tijanu, krivično ne goni.

Iako je pravno gledano stavljena tačka na slučaj „Ognjanović”, mnoga pitanja ostala su bez odgovora, ali i gorčina kod onih koji i dalje sumnjaju da su bili prevareni. Pokretanjem ove afere otkriveni su i propusti u oblasti doniranja za nečije lečenje: u Srbiji gotovo da nema kontrole tokova humanitarnog novca, on se najčešće tretira kao poklon onome na čiji račun je uplaćen, a u Krivičnom zakoniku ne postoji krivično delo zloupotrebe novca namenjenog za lečenje u inostranstvu.

Mnogo je bolesnih kojima su jedina nada ljudi dobre volje, ali oni koji mogu da im pomognu sve se ređe odlučuju na to iz straha da će biti prevareni. Zato istražujemo da li se ovaj problem može rešiti strožim propisima o donacijama, da li nam je potrebno novo krivično delo kojim bi se sankcionisale mahinacije u ovoj oblasti, ili organizovanje i kontrola svih tokova humanitarnog novca, ali i kako se donacije za nečije lečenje prikupljaju u Evropi?

Odsustvo zakonske regulative u vezi sa davanjem i primanjem donacija stvara uslove za manipulaciju i otežava krivično gonjenje, smatra Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije i zamenik republičkog javnog tužioca.

„Trebalo bi doneti zakon o donacijama kojim bi se propisalo krivično delo ako je bilo kakva zloupotreba izvršena. Njime bi se uredilo i to ko može da se bavi davanjem, a ko sakupljanjem donacije, pravila po kojima se to radi, kao i eventualni konflikt interesa sa davanjem donacije. To bi bilo važno i zbog državnih organa koji takođe dobijaju donaciju”, kaže za „Politiku” tužilac Goran Ilić.

Da nam je poseban zakon o donacijama potreban, jer je ova oblast neregulisana smatra i Zoran Stojanović, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ipak, pitanje je da li nam je potrebno i uvođenje posebnog krivičnog dela i kako bi se u njemu opisalo krivično delo malverzacije sa donacijama, navodi ovaj profesor.

„Moglo bi se razmišljati o uvođenju krivičnog dela kada neko koristi donaciju protivno svrsi za koju je dobijena. Nešto slično već imamo u drugoj oblasti, kada je reč o kreditima. Jer, krivično delo je kada se dobijeni kredit, subvencija ili neka druga pogodnost iskoristi za drugu namenu a ne onu za koju je data”, kaže za „Politiku” profesor Stojanović.

Ovaj stručnjak za krivično pravo smatra da nije dobro da zbog problema u dokazivanju propisujemo krivična dela suprotna krivično-pravnim standardima, što se u praksi događa.

„Krivično-pravna norma je prilično nesavršeno sredstvo jer njome ne možete da obuhvatite sve osetljive stvari, a opšti problem kod krivičnog dela prevare je utvrditi subjektivni element”, napominje profesor Stojanović.

Krivično delo prevare koje obuhvata i slučajeve korišćenja novca u druge svrhe, a ne za one za koje je namenjen, postoji u zakonu, ali ono podrazumeva da je postojala namera da se neko prevari, što je jako teško dokazivo u određenim slučajevima. Zakonodavstvo evropskih zemalja, navodi Stojanović, ne poznaje posebno krivično delo prevare u vezi sa donacijama već ih podvodi pod postojeća dela.

„Nemačka, Švajcarska, Austrija imaju krivično delo koje bi se moglo prevesti kao zloupotreba poverenja i dosta različite situacije, pa i slučajevi malverzacija sa donacijama, potpadaju pod to krivično delo. U ovim zemljama, svojstveno duhu krivičnog prava, imate apstraktne inkriminacije koje razrađuje sudska praksa. Kod nas, na žalost, ona nije dorasla tom zadatku i čini se da je iz godine u godinu situacija sve gora”, smatra Stojanović.

On podseća da kod nas mnoge stvari nisu organizovane kako treba iz čega proizlazi izvršenje krivičnih dela i zloupotrebe.

„Zašto mnoge zemlje u Evropi nemaju krivično delo nasilja u porodici? Zato što im socijalne službe jako dobro funkcionišu, pa im ono nije potrebno. Loše organizovana i siromašna društva najčešće pribegavaju represiji, a zaboravlja se da se usvajanjem zakona i kažnjavanjem, iako je ono u određenim slučajevima opravdano i potrebno, ne rešava problem. Propisivanje krivičnih dela u nekim slučajevima je alibi za nekoga ko je dužan da nešto rešava što nije izabrao onaj teži ali mnogo bolji put”, navodi profesor Stojanović.

Zašto je prevara sa humanitarnim novcem teško dokaziva

Greška u slučaju „Ognjanović” za koju niko ne može kriviti Nebojšu i Jelenu, napravljena je u startu – iz humanitarnih akcija novac se slivao na njihove privatne račune i račune otvorene na Tijanino ime, a istraga je pokazala da su Ognjanovići imali devet računa u domaćim bankama. Time je otvoren put da jednog dana novac postane njihov. Posle smrti devojčice za koju je samo u Srbiji prikupljeno više od 2,6 miliona evra, njeni roditelji su postali vlasnici novca. Pare su, posle ogromnog pritiska javnosti ali i pokretanja istrage protiv njih dali u humanitarne svrhe, ali je činjenica da niko nije uspeo da utvrdi koliko je zaista para skupljeno, jer su stizale i na račune u Austriji, Americi…

Problem je nastao i u dokazivanju krivičnog dela prevare za koje su Ognjanovići bili osumnjičeni početkom januara 2015. Ovo krivično delo u njihovom slučaju bilo je gotovo nemoguće dokazati, ocenjuju stručnjaci.

„Ukoliko se donacija koristi suprotno nameni, to jeste krivično delo, ali da bi se ono dokazalo mora da postoji umišljaj, odnosno namera da se neko prevari. U slučaju „Ognjanović” namera nije postojala, jer je dete bilo teško bolesno i odvedeno je na lečenje. Zbog toga nije ni mogla da bude dokazana prevarna namera”, kaže „Politikin” sagovornik koji je učestvovao u istrazi.

Zakon o donacijama samo za privredne prestupe

Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći postoji i u nadležnosti je Ministarstva finansija, ali on ne propisuje krivično delo za povrede tog zakona, već sadrži privredne prestupe i prekršaje, kažu za „Politiku” u Ministarstvu pravde i naglašavaju da su sve izmene i dopune pomenutog zakona u nadležnosti Ministarstva finansija, dok se krivična dela definišu Krivičnim zakonikom.

Sutra: Da li su fondovi rešenje?