Obama samo lepo priča

Politika dronova: Američki predsednik Barak Obama nalazi se na kraju svog osmogodišnjeg boravka u Beloj kući i pravi je trenutak da polako pravi bilans vođenja Amerike. Nije Obama, međutim, jedini koji procenjuje šta je odlazeći lider SAD uradio za svoju državu i svet.

Jedan od onih koji je kritički ocenio Obamino vreme je Noam Čomski, američki lingvista i pisac za koga mediji kažu da je neka vrsta ikone leve intelektualne scene. Čomski, jedan od najuticajnijih mislilaca u svetu, u intervjuu nemačkoj agenciji DPA kaže: „U armiji američkih predsednika Obama je najverovatnije obezbedio mesto na onoj pozitivnoj strani. Ali njegov bilans vladavine sigurno nije mnogo pozitivan. On veoma lepo priča, retorički je efektan ali kada se analizira njegova politika uočavaju se neki, zaista grozni detalji. Uzmimo, na primer, samo njegovu globalnu strategiju smrti”.

Čomski tu u prvom redu misli na Obaminu „politiku dronova” koja je zauzela dominantno mesto u borbi SAD protiv terora.

„Nisam od Obame ništa očekivao tako da ne mogu ni da budem razočaran njegovom politikom”, zaključuje Čomski. „Uostalom, ja sam još pre 2008. godine kritički govorio o njemu”.

Da li je moguć veliki rat između SAD i Rusije? Pitanje se spontano nameće zbog nesporne činjenice da odnosi Vašingtona i Moskve sve brže klize u duboku krizu. Postoje ozbiljne procene koje kažu da su američko-ruski odnosi na najnižem nivou od 1973. godine i gotovo svaki dan se dodatno zaoštravaju.

Mediji javljaju da je početkom ovog meseca u Pentagonu održana konferencija na kojoj je nekoliko američkih generala nagovestilo mogućnost da SAD i Rusija zarate. Mark Milej, načelnik Generalštaba američke vojske je na pomenutoj konferenciji zaključio da je konflikt između Vašingtona i Moskve „gotovo zagarantovan”. Ovaj general s četiri zvezdice je još dodao da bi taj rat bio „brz i smrtonosan”.

Drugi general, učesnik konferencije u Pentagonu, Vilijam Hiks je izneo procenu da bi rat mogao da se dogodi „u najskorijoj budućnosti” i da se „Pentagon već priprema za takav razvoj događaja”.

Ruski dnevnik „Izvestija” krenuo tragom ove informacije pa je potražio odgovore ruskih generala i stručnjaka za međunarodne odnose na ovakvu ratnu retoriku najviših američkih oficira.

„Amerikanci ne razumeju da u slučaju globalnog rata ne bi mogli da zaštite teritoriju svoje države”, kaže general pukovnik Leonih Ivašov, predsednik ruske Akademije za geopolitičke probleme. „To nije ništa drugo nego mišljenje grupe visokih oficira. Pentagon tamo priča jedno, ministarstvo inostranih poslova drugo. Jasno je da ta priča ima samo jedan cilja – da zaplaši Rusiju i veže joj ruke u Siriji”.

„Izvestija” citira i člana ruske Dume Viktora Vodolackija koji kaže da „sumnja da je moguć direktan sukob SAD i Rusije”.

„Ono što smo čuli u Pentagonu su privatna mišljenja nekih američkih generala”, smatra Vodolacki.

Ni drugi eksperti ne veruju u veliki rat SAD i Amerike. Analitičar Teodor Karasik kaže o izjavama američkih generala da su to „mišljenja pojedinih usijanih glava iz vremena hladnog rata”.

Ričard Vajc, iz Instituta Hadson procenjuje da je „direktni američko-ruski rat gotovo nemoguć jer bi u tom slučaju bila ugrožena cela planeta”.

Stručnjaci se slažu u zaključku da je trenutno Sirija najveći ispit za rusko-američke odnose. U ovoj bliskoistočnoj državi gotovo se više i ne zna ko protiv koga ratuje pa je sasvim moguće da neki američki ili ruski pilot lansira raketu na pogrešan cilj. Posledice takvog neopreznog poteza mogla bi da oseti cela planeta.

Glad još preti: Gotovo osam stotina miliona ljudi na svetu je gladno a među njima najugroženija su deca. Ovaj podatak ima ključno mesto u redovnom godišnjem izveštaju Međunarodnog istraživačkog instituta za ishranu i razvoj iz Berlina i programa Svetska pomoć za gladne.

Na osnovu takozvanog indeksa svetske gladi (VHI) napravljena je rang lista država u kojima je nedostatak hrane veliki ili čak nerešiv problem. Istraživači su stavili pod lupu 118 država a njihov zaključak je da je u 50 država situacija „veoma ozbiljna”.

Glad ove godine ugrožava 795 miliona ljudi  a najgora situacija je u Africi – ispod Sahare – i južnoj Aziji. Među državama su najugroženiji: Centralnoafrička Republika, Čad, Zambija i Haiti. Ovu četvorku prate Madagaskar, Jemen i Sijera Leone.

Berbel Dokman, predsednica programa Svetska pomoć za gladne tvrdi da su oružani sukobi najčešći uzrok katastrofalnog stanja u pojedinim državama u kojima narod gladuje. Samo u Africi trenutno je u bekstvu oko 20 miliona ljudi koji osim što brinu kako da sačuvaju glavu moraju da misle kako da se prehrane. A to je gotovo nemoguće bez međunarodne pomoći.

Prema agendi UN koju je podržalo 196 država članica Svetske organizacije do 2030. godine trebalo bi da glad u svetu bude svedena na nulu. Da bi ovaj cilj bio dostignut u borbu protiv gladi potrebno je uložiti najmanje 60 milijardi evra.