Обама само лепо прича

Политика дронова: Амерички председник Барак Обама налази се на крају свог осмогодишњег боравка у Белој кући и прави је тренутак да полако прави биланс вођења Америке. Није Обама, међутим, једини који процењује шта је одлазећи лидер САД урадио за своју државу и свет.

Један од оних који је критички оценио Обамино време је Ноам Чомски, амерички лингвиста и писац за кога медији кажу да је нека врста иконе леве интелектуалне сцене. Чомски, један од најутицајнијих мислилаца у свету, у интервјуу немачкој агенцији ДПА каже: „У армији америчких председника Обама је највероватније обезбедио место на оној позитивној страни. Али његов биланс владавине сигурно није много позитиван. Он веома лепо прича, реторички је ефектан али када се анализира његова политика уочавају се неки, заиста грозни детаљи. Узмимо, на пример, само његову глобалну стратегију смрти”.

Чомски ту у првом реду мисли на Обамину „политику дронова” која је заузела доминантно место у борби САД против терора.

„Нисам од Обаме ништа очекивао тако да не могу ни да будем разочаран његовом политиком”, закључује Чомски. „Уосталом, ја сам још пре 2008. године критички говорио о њему”.

Да ли је могућ велики рат између САД и Русије? Питање се спонтано намеће због неспорне чињенице да односи Вашингтона и Москве све брже клизе у дубоку кризу. Постоје озбиљне процене које кажу да су америчко-руски односи на најнижем нивоу од 1973. године и готово сваки дан се додатно заоштравају.

Медији јављају да је почетком овог месеца у Пентагону одржана конференција на којој је неколико америчких генерала наговестило могућност да САД и Русија зарате. Марк Милеј, начелник Генералштаба америчке војске је на поменутој конференцији закључио да је конфликт између Вашингтона и Москве „готово загарантован”. Овај генерал с четири звездице је још додао да би тај рат био „брз и смртоносан”.

Други генерал, учесник конференције у Пентагону, Вилијам Хикс је изнео процену да би рат могао да се догоди „у најскоријој будућности” и да се „Пентагон већ припрема за такав развој догађаја”.

Руски дневник „Известија” кренуо трагом ове информације па је потражио одговоре руских генерала и стручњака за међународне односе на овакву ратну реторику највиших америчких официра.

„Американци не разумеју да у случају глобалног рата не би могли да заштите територију своје државе”, каже генерал пуковник Леоних Ивашов, председник руске Академије за геополитичке проблеме. „То није ништа друго него мишљење групе високих официра. Пентагон тамо прича једно, министарство иностраних послова друго. Јасно је да та прича има само један циља – да заплаши Русију и веже јој руке у Сирији”.

„Известија” цитира и члана руске Думе Виктора Водолацкија који каже да „сумња да је могућ директан сукоб САД и Русије”.

„Оно што смо чули у Пентагону су приватна мишљења неких америчких генерала”, сматра Водолацки.

Ни други експерти не верују у велики рат САД и Америке. Аналитичар Теодор Карасик каже о изјавама америчких генерала да су то „мишљења појединих усијаних глава из времена хладног рата”.

Ричард Вајц, из Института Хадсон процењује да је „директни америчко-руски рат готово немогућ јер би у том случају била угрожена цела планета”.

Стручњаци се слажу у закључку да је тренутно Сирија највећи испит за руско-америчке односе. У овој блискоисточној држави готово се више и не зна ко против кога ратује па је сасвим могуће да неки амерички или руски пилот лансира ракету на погрешан циљ. Последице таквог неопрезног потеза могла би да осети цела планета.

Глад још прети: Готово осам стотина милиона људи на свету је гладно а међу њима најугроженија су деца. Овај податак има кључно место у редовном годишњем извештају Међународног истраживачког института за исхрану и развој из Берлина и програма Светска помоћ за гладне.

На основу такозваног индекса светске глади (ВХИ) направљена је ранг листа држава у којима је недостатак хране велики или чак нерешив проблем. Истраживачи су ставили под лупу 118 држава а њихов закључак је да је у 50 држава ситуација „веома озбиљна”.

Глад ове године угрожава 795 милиона људи  а најгора ситуација је у Африци – испод Сахаре – и јужној Азији. Међу државама су најугроженији: Централноафричка Република, Чад, Замбија и Хаити. Ову четворку прате Мадагаскар, Јемен и Сијера Леоне.

Бербел Докман, председница програма Светска помоћ за гладне тврди да су оружани сукоби најчешћи узрок катастрофалног стања у појединим државама у којима народ гладује. Само у Африци тренутно је у бекству око 20 милиона људи који осим што брину како да сачувају главу морају да мисле како да се прехране. А то је готово немогуће без међународне помоћи.

Према агенди УН коју је подржало 196 држава чланица Светске организације до 2030. године требало би да глад у свету буде сведена на нулу. Да би овај циљ био достигнут у борбу против глади потребно је уложити најмање 60 милијарди евра.