Putinova podsetnica na američkim izborima

U politici sam skoro pedeset godina, ali mi se nikada nije dogodilo da u kampanji imam posla sa ruskom tajnom službom, izjavio je šef izbornog štaba Hilari Klinton.

Džon Podesta je optužio Moskvu za upad u njegovu elektronsku poštu i doturanje mejlova „Vikiliksu” samo nekoliko dana nakon što je Vašington prvi put zvanično optužio jednu stranu vladu, takođe rusku, da se hakerskim napadima umešala na američke izbore.

U informacionom ratu koji dve zemlje vode od početka rata u Ukrajini, objavljivanje presretnutih mejlova i prisluškivanih telefonskih razgovora postalo je uobičajena pojava koja sada izaziva malo veću nervozu jer je na kocku stavljen ugled budućeg predsednika Amerike. Podesta tvrdi da je Rusima cilj da osramote Hilari Klinton i uzdignu Donalda Trampa do Bele kuće, ali je verovatnije da su Rusi, ako su se i zaista umešali, svakako računali sa tim da će Hilari Klinton, a ne Tramp, biti sledeći šef države.

Demokratska stranka je još letos optužila Vladimira Putina da stoji iza sajber napada na mejlove njenih zvaničnika. Elektronska prepiska koja je osvanula na  „Vikiliksu” dovela je u sumnju regularnost partijskih izbora na kojima je bivša prva dama pobedila Bernija Sandersa, što je dovelo do revolta senatorevih pristalica i haosa na konvenciji demokrata. Tada, kao ni nešto kasnije kada je En-Bi-Si njuz javio da su hakeri iz Rusije upali u biračke spiskove u Ilinoisu i Arizoni, vlada Baraka Obame nije direktno prstom uprla u Moskvu, mada su njene tajne službe i stručnjaci za bezbednost nezvanično komentarisali da se krivac nalazi na Crvenom trgu. Obama u tom trenutku još nije okrivio Putina, mada nije sasvim ni odbacio tu mogućnost, primećujući da se Tramp i Putin veoma lepo izražavaju jedan o drugom. Kandidat republikanaca je u međuvremenu izjavio da ne bi po automatizmu branio NATO saveznike na Baltiku i da bi možda i izveo zemlju iz tog saveza. I sam je podgrejao priče o ruskom mešanju u američki izborni proces kada je pozvao Putina da hakuje mejlove njegove demokratske protivnice.

Ipak, administracija je formalno okrivila rusku vladu tek prošle nedelje posle objavljivanja Podestinih mejlova na sajtu Džulijana Asanža. Njegova prepiska sa Hilari Klinton i ljudima uključenim u njenu kampanju pokazala je da je bivša državna sekretarka još 2014. znala da Islamsku državu finansiraju donatori njene porodične fondacije, Saudijska Arabija i Katar, čije su vlade potpomogle organizaciju Klintonovih 30 miliona dolara. Saznalo se i da je Ministarstvo pravde njenim saradnicima došapnulo detalj iz istrage koja se vodila protiv nje zbog mejlova koje je odnela iz Stejt departmenta, skandala koji nije povezivan sa Rusima, ali koji je, kao i ovi drugi, uzdrmao njen kredibilitet i doveo do toga da 60 odsto Amerikanaca kaže da joj se ne može verovati.

Osveta regionalne sile

Dok Bela kuća najavljuje proporcionalne mere odmazde, što bi moglo da znači američke sajber udare na računare ruske vlade ili nove sankcije, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u razgovoru sa Kristijanom Amanpur demantovao da je njegova vlada imala bilo kakve veze sa hakerskim napadima.

„Laska nam što kao regionalna sila, kako nas je predsednik Obama nazvao pre izvesnog vremena, dobijamo tako veliku pažnju. Sada svi u SAD govore da Rusija vodi glavnu reč na američkim izborima”, bio je odgovor Lavrova, protumačen kao ozlojeđenost što Amerika ne tretira Rusiju kao ravnopravnu silu a možda i kao priznanje osvete zbog upornog omalovažavanje Moskve.

Džejms Stavridis, nekadašnji komandant NATO, u tekstu u „Forin polisiju” savetuje Belu kuću da bi Putinu mogla da vrati milo za drago tako što će obelodaniti bankovne račune koje u inostranstvu drže ruski predsednik i njegovi najbliži saradnici, pokazujući izuzetno visok nivo korupcije u Rusiji.

Imidž političara jedna je od glavnih meta propagandnih ratova pa ne bi bilo ništa čudno da su Rusi sa Amerikom i ostatkom sveta podelili kompromitujuća saznanja o Hilari Klinton. Moskva je „Panamske papire”, koji su u aprilu šefa Kremlja doveli u vezu sa ofšor kompanijama, označila kao zapadno propagandno maslo, kao što je Stejt deparment kao rusko maslo označio objavljivanje telefonskog razgovora u kojem je Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu, opsovala EU na početku ukrajinske krize. Tada se rasplamsao hibridni rat između Zapada i Moskve u kojem su zapadni mediji i zvaničnici portretisali Putina kao diktatora koji samo što nije „progutao” Baltik. Zbog aneksije Krima i pomaganja proruskim pobunjenicima u Ukrajini, upravo ga je Hilari Klinton uporedila sa Hitlerom, tvrdeći da u Ukrajini radi ono što je Hitler radio u Čehoslovačkoj. Kada je iznad teritorije koje su držali proruski borci pogođen malezijski putnički avion, nemali broj zapadnih novinara i političara poručivao je Putinu da je preterao i da je lično odgovoran za smrt nevinih ljudi.

Predsednik bez kredibiliteta

Informacioni rat produbio se u sirijskom ratu pa je pre nekoliko dana Marija Zaharova, glasnogovornica ruskog ministarstva spoljnih poslova, imala verbalni duel sa zapadnim novinarom koji ju je pitao: „Zašto Rusija podržava Asada, koji ubija nevine civile?” Ovo pitanja sažima način na koji zapadno javno mnenje doživljava rusku intervenciju u Siriji. Ove nedelje je Boris Džonson, britanski šef diplomatije, ocenio da se Rusija zbog uloge u sirijskom sukobu pretvara u državu pariju, dok su njegove stranačke kolege torijevci uporedili rusko bombardovanje Alepa sa nacističkim bombardovanjem Gernike.

Na tvrdnje američkih obaveštajaca da su iza obijanja Podestine pošte stajale ruske tajne službe po nalogu visokih zvaničnika Kremlja, ruski predsednik je odgovorio da je tu posredi „histerija prouzrokovana činjenicom da neko želi da skrene pažnju sa suštine onoga što su otkrili hakeri”. Zanimljivo je da je Putin skrenuo pažnju na sadržaj mejlova jer oni u svim pobrajanim slučajevima urušavaju ugled Hilari Klinton i verodostojnost njenih reči. Interesantno je i da je Putin, kome Amerikanci često zameraju nedemokratičnost i nameštanje izbora, upitao Farida Zakariju „da li zaista misli da su tamo (u SAD) izbori demokratski” neposredno pre nego što će hakovani mejlovi pokazati u kakvom je povlašćenom položaju Hilari Klinton bila bitku protiv Sandersa. Upad u biračke spiskove imao bi isti cilj – da poseje sumnju u regularnost još jednih izbora, onih na kojima se očekuje trijumf bivše prve dame nad Donaldom Trampom.

Možda bi Putinu najviše odgovaralo da u Belu kuću uđe ekscentrik bez dana iskustva u politici, ali je i pobeda skandalima sasvim uzdrmane i oslabljene Hilari Klinton mnogo više od utešne nagrade.