Hoće li rum i cigare smekšati američke republikance

Amerikanci koji putuju na Kubu od juče iz ove komunističke zemlje mogu da donesu kući ono o čemu su poslednjih pedesetak godina samo sanjali. Najzad im je dozvoljeno da bez ikakve carine unesu sto kubanskih cigara, ma kolika da je njihova vrednost, i jedan litar izvrsnog ruma nekada omiljenog pića Ernesta Hemingveja. Sa Kube će turisti moći da donesu istu količinu alkohola i duvana kao i iz drugih zemalja koje nisu kažnjene višedecenijskim sankcijama.

Barak Obama je u ovu poslednju šestu rundu labavljenja ekonomskog obruča oko Kube uvrstio i razmenu medicinskog znanja i farmaceutike, tako da će čuvena kubanska vakcina za produženje životnog veka pacijenata obolelih od određenih vrsta karcinoma stići i u američke bolnice na testiranje.

Normalizaciju odnosa sa susednom Kubom, američki predsednik s pravom ubraja u svoja najveća spoljnopolitička dostignuća. Otkad su se krajem 2014. Havana i Vašington, uz posredovanje pape Franje, dogovorili da počne otopljavanje odnosa, mnogo toga se promenilo. U Havani je posle pedeset i četiri godine otvorena američka ambasada, iako u njoj još ne radi američki ambasador, jer većinski republikanski kongres ne želi da ga imenuje. Obama je prošlog marta bio prvi američki predsednik koji je posetio Kubu posle 88 godina. Nije još mnogo vremena ostalo pre nego što zauvek izađe iz Bele kuće, pa je zato doneo predsedničku direktivu u kojoj se proklamuje da se smernice novih odnosa sa Kubom ne smeju menjati, ma koja administracija da bude na čelu SAD. Time je ujedno stigao do same granice do koje kao predsednik može da ide. Sve ostalo je u rukama republikanskog kongresa koji ne želi da ukine embargo dug 54 godine, uprkos tome što su te sankcije dvadesetak puta osudile sve članice Ujedinjenih nacija sa jednim ili dva izuzetka.

Sve što se ubuduće bude dešavalo na vezama između Vašingtona i Havane biće u rukama novog predsednika. No ko god to bude, malo je verovatno da će imati toliko entuzijazma za otvaranje prema susednom ostrvu koliko je imao Barak Obama.

Da bi vratio unatrag započeti proces, novi šef Bele kuće morao bi da donese novu direktivu, a insajderi u Obaminoj administraciji procenjuju da će biti veoma teško da se poništi ono što je urađeno za poslednje dve godine.

Predsednik SAD bio je još u kolevci kada je Vašington zaveo ekonomske sankcije Kubi. Otada se u Americi promenilo desetak predsednika, ali embargo nije uticao na pad vladajuće garniture u Kubi, što je Vašingtonu bio cilj. Obama smatra da je ta činjenica dovoljan razlog za ukidanje „besmislenih i zastarelih sankcija koje za 54 godine nisu dovele ni do kakvih rezultata”. Osim što su sve Kubance i celu Latinsku Ameriku ujedinile u protestu protiv „nepravednih i nehumanih američkih mera”.

Kubanci, međutim, nisu oduševljeni što će Amerikanci moći kući da odnesu cigare čiji kvalitet ne spori niko na svetu. Pre dva dana Hosefina Vidal, šefica odseka za veze sa SAD u kubanskom ministarstvu spoljnih poslova, predočila je studentima u Havani jedan dokument koji je potpisao Džimi Karter još 1977. godine, na početku svog predsedničkog mandata.

Karterova kratka direktiva ima samo stranicu i po teksta i odnosi se na Kubu. Ovaj papir dugo se smatrao poverljivim dokumentom, a postao je javan tek 2002. godine. Tadašnji predsednik SAD naložio je da otpočnu „direktni i poverljivi razgovori sa zvaničnicima Kube” kako bi se odnosi između dve zemlje „normalizovali”. Vidal je o ovom dokumentu govorila pred više hiljada kubanskih studenata koji su protestovali zbog embarga i tražili njegovo potpuno i hitno ukidanje.

Ukazivanje na davnašnji dokument koji je potpisao još Karter nije slučajno. Kubanci strahuju da će direktiva Baraka Obame imati istu sudbinu koju je doživeo dekret Džimija Kartera.

Kada je Obama u martu posetio Havanu, on je sasvim jasno poručio svim Kubancima: Embargu mora da dođe kraj. Stazom kojom smo krenuli, poći će i moji naslednici. Razlog je više nego logičan: ako nešto radiš godinama i decenijama i to ne daje rezultate, pokušaj da uradiš nešto novo.

Novo je to da će Amerikanci moći sebi da nabave dovoljno kubanskih cigara i čitavu litru ruma. Možda će ova nova mera razgaliti tvrdokorne pobornike embarga da promene svoje hladnoratovsko razmišljanje.

Zvanični kubanski mediji detaljno su opisali protestni skup za ukidanje embarga u  kome je učestvovalo „više hiljada studenata”. S lica mesta poslato je putem mobilnih telefona sijaset fotografija i poruka. Korišćenje interneta na Kubi je jako ograničeno i tek odnedavno postoje mesta u Havani odakle je moguće uspostaviti internet vezu. Ovoga puta, kažu studenti, veza sa svetom je funkcionisala bez prekida.

Valjda će se tako nastaviti i kad u Belu kuću uđe novi šef ili šefica. Za sada Tramp tvrdi da će zamrznuti sve pregovore dok Hilari optužuje svog rivala da je preko svojih kompanija radi lične koristi odavno prekršio embargo protiv Kube. Dalje od toga Hilari Klinton nije raspoložena da razgovara. Da li je za nastavak ili za ukidanje embarga, to će možda reći kad prođu izbori. Sada je su glasovi u Floridi, gde živi ogroman broj američkih Kubanaca ogorčenih Kastrovih protivnika, isuviše važni da bi se bilo ko usudio da razmišlja o embargu ili Ujedinjenim nacijama.