Pet rešenja za obnovu Muzeja grada

Kojem autorskom timu od njih pet će pripasti prva nagrada i prilika da njihovo idejno rešenje bude „temelj” rekonstrukcije Muzeja grada u Resavskoj ulici 40 b biće poznato sledeće nedelje. Tada će, najavio je Milutin Folić, gradski urbanista, biti završen dvostepeni arhitektonski konkurs raspisan u maju ove godine na koji je stiglo 20 radova. Pet najboljih prema oceni devetočlanog žirija juče su mogli da vide javnost, ministar kulture i gradski čelnici jer su arhitekte odabranih rešenja javno branili svoje radove u prostorijama zdanja u obliku ćiriličnog slova š.

Impresije o idejnim rešenjima koje je žiri sa arhitektom Vladimirom Lojanicom na čelu izdvojio juče je javno podelio gradski urbanista rekavši za Beoinfo da „ma koje rešenje da izaberu neće pogrešiti”.

– Zadovoljan sam što je veliki broj arhitekata učestvovao i pozivam ih da se prijave i za konkurs za galeriju na Kosančićevom vencu, kao i za Beogradsku filharmoniju. Obećavamo da ćemo po tim pobedničkim rešenjima i realizovati projekte. To se dogodilo sa Cvetnim trgom, sa tri pijace koje se izvode po nagrađenim rešenjima, i tako će biti sa Slavijom – istakao je Folić.

Pred projektantima je bio složen zadatak: levo i desno krilo zdanja između Nemanjine, Resavske, Birčaninove i Ulice kneza Miloša trebalo je da osmisle kao nezavisne, međusobno odvojene delove koji će funkcionisati kao jedinstvena celina. U njoj će biti 24 zbirke i 23 legata sa 132.000 predmeta koji svedoče o istoriji Beograda.

Levo krilo zgrade od glavnog ulaza u Resavskoj ka Birčaninovoj ulici biće namenjeno izložbenoj i izlagačkoj delatnosti i zauzimaće 4.110 kvadrata, od čega će 2.400 biti rezervisano za stalnu postavku Muzeja grada.

Desno krilo, od glavnog ulaza u Resavskoj ka Nemanjinoj ulici, predviđeno je za muzejski depo od 4.130 kvadrata. U tom krilu zgrade nalaziće se uprava muzeja, biblioteka, izdavačka delatnost, arheološko, istorijsko i odeljenje istorije kulture i umetnosti, centar za konzervaciju, foto služba i služba za rad sa publikom, muzejske radionice... Taj prostor od 2.120 kvadrata delimično će biti otvoren za javnost.

Zdanje u Resavskoj 40 b ukupno ima 14.000 kvadrata i od 1899. godine, kada je prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka u duhu neorenesansne arhitekture podignut prvi deo, a drugi ka Nemanjinoj dograđen posle Velikog rata, zgrada je više puta menjala namenu i korisnika. Grad je pre deset godina zdanje pod prethodnom zaštitom preuzeo od Ministarstva odbrane. Izbor najboljeg rešenja koje će poslužiti za prenamenu zgrade bivše Vojne akademije jedan od značajnih koraka. Tim pre što je Beograd možda i jedini evropski grad koji nema svoju zgradu muzeja.

– Sve zbirke kojima muzej raspolože zaslužuju atraktivan prostor koji će biti novi, snažan impuls ukupnom obimu muzeološke ponude Beograda i Srbije. Radovi koji su ušli u najuži izbor su veoma interesantni i atraktivni. Ukupna investicija je između 10 i 15 miliona evra – rekao je Vladan Vukosavljević, ministar kulture, i naglasio da će ovaj projekat po svaku cenu dovesti do kraja.

Da bi ispunio ovo obećanje, osim resornog ministarstva i grada u prikupljanju novca za obnovu biće uključeni donatori i Beograđani.

– Napravićemo veliku donatorsku akciju i pozvati građane da daju svoj doprinos kako bi 7.000 godina istorije, kulture i tradicije Beograda dobilo svoju kuću. Najveći darodavci imaće ime na zidovima muzeja, što je u svetu uobičajeno, a tako počinjemo da obnavljamo zadužbinarstvo – istakao je Vesić, a preneo Beoinfo.

Agencija za investicije i stanovanje, koja je pozvala arhitekte na konkurs, nagradni fond od 1,7 miliona dinara raspodeliće na sledeći način: autor najboljeg rešenja dobiće 600.000 dinara, drugoplasirani  400.000, vrednost treće nagrade je 300.000, a za dva otkupa biće izdvojeno po 200.000.