Pozajmljene patike za prvu Duškinu ulogu

Naočita i optimistički nastrojena i u kasnijim godinama Dušanka Duška Sifnios (1933–2016), naša balerina koja je svetsku slavu stekla sa Bežarovim baletom „Bolero”, stvorenim baš za nju, sanjala je da se na osnovu dnevničkih zapisa objavi i njena biografija u Srbiji. Predlagala je pre nekoliko godina nacionalnom teatru da na Svetski dan igre 29. aprila ponovo postavi balet „Čudesni mandarin”, na muziku Bele Bartoka i u koreografiji Dimitrija Parlića, potom da bude izveden i posebno osmišljen program „Korak po korak” sa video snimcima delova iz njenih predstava. I da Bežarov balet doputuje u Beograd i izvede „Bolero”. Da li je nedostajalo sredstava ili dobre volje ne zna se, ali ništa od svega toga nije realizovano.

Ono što danas ostaje jesu neobjavljeni dnevnički zapisi Duške Sifnios, brojne fotografije, video snimci, novinski članci. O njoj pišu novinari u Briselu i Parizu, a na kraju ostaje sećanje njenih vršnjakinja. Idući za odgovorom kakva je zapravo Duška bila put nas je odveo do Ljubinke Dobrijević, nekadašnje balerine, koreografa i balet majstora koja je 22 godine sa suprugom Perom Dobrijevićem radila kod Morisa Bežara, ali i u drugim baletskim kućama poput milanske Skale.

– Zajedno smo pohađale beogradsku baletsku školu, Duška kod Nine Kirsanove, a ja kod Smilje Mujić. I u ranoj mladosti Duška Sifnios je bila atraktivna i sposobna, puna temperamenta i već je tad bila izvan kategorije. S obzirom na to da sam u Beograd došla iz rodnog Užica imala sam samo dve prijateljice – Dušku i Kseniju Kecojević, a njihovi roditelji su me često zvali na ručak u svoju kuću. Nakon završene škole Dušku su odmah primili u Narodno pozorište, a ja sam nakon dve godine volontiranja otišla u Zagreb, tamo upoznala Peru Dobrijevića i ubrzo otišla sa njim u Pariz, priseća se Ljubinka Dobrijević.

Naša sagovornica spominje veliko siromaštvo i epizodu kada je 1953. Duški pozajmila svoje patike za prvu ulogu koju joj je Dimitrije Parlić dodelio u baletu „Romeo i Julija”.

Nakon nekog vremena Pera, Ljubinka i Duška susreću se u Parizu ponovo u trupi Milorada Miškovića, našeg velikog umetnika, a potom svoje pravo mesto pronalaze u ansamblu Morisa Bežara. Svoje najuspešnije trenutke su svi tamo ostvarili.

Ljubinka Dobrijević, koja pamti mnoge slavne umetnike, između ostalog i susret sa Dalijem, ističe:

– Moris Bežar je Dušku Sifnios ugledao prvi put u Nervima kraj Đenove dok je sa mokrom kosom izlazila iz mora i pričao je o tome da nikad u životu nije video lepšu ženu. Kad je osnovana trupa „Balet 20. veka” 1960. godine Duška je došla kao primabalerina, uz Tanju Bari, i zauzela prvo mesto u ansamblu. I tada nastaje čuvena Bežarova koreografija „Bolero”, napravljena baš za Dušku. Ovaj balet je imao čudan uticaj na sve nas. Te 1963. Sifniosova je bila prva i neprikosnovena. Potom se udala za Andrea Vandernota, belgijskog dirigenta, i dok je čekala svoje prvo dete, Aleksandru, sa stomačićem mi je pokazivala kako da odigram njenu ulogu. „Bolero” je bio biser u karijeri Duške Sifnios, po tome su je prepoznavali u svetu. Pri tom je bila divna žena, puna snage i života, a materinstvo je njoj bilo potrebno i nije je poremetilo. Imala je svoje mesto kod Bežara i igrala je i sve druge uloge. Potom je dobila drugo dete. Imala je veoma skladan brak.

Posle Duške mnogo uspešnih balerina je igralo „Bolero”, među njima Maja Plisecka, Suzan Farel itd., a napravljena je i verzija za muške igrače poput Jorga Dona.

Kako saznajemo od naše sagovornice, Duška je otišla od Bežara 1968. godine, s tim što je nastavila da gostuje kod njega i da nastupa na drugim scenama, naročito sa svojim partnerom Žerminalom Kasadom. „Bolero” je uz Bežarovu dozvolu igrala i u Beogradu 1972. godine.

– Moj suprug Pera i ja smo Duški bili veliki oslonac u Briselu i uvek smo bili u vezi sa njom. Mnogo smo je voleli. Svakog 9. februara na moj rođendan ona je zvala da mi čestita ma gde da smo se nalazile, a ja nju 14. oktobra. Ove godine to nisam uspela jer je preminula dan pre rođendana. Kada smo se čule pre nekoliko meseci govorila je da je preminuo i njen dugogodišnji partner Kasado i moj Pera sa kojim je takođe igrala i tada mi je saopštila da je bolesna i da joj se bliži kraj. Rekla je da će u tom slučaju njih troje moći ponovo da plešu na nekom drugom mestu, rekla je setno Ljubinka Dobrijević, inače ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije.