Oda revolucionarnim šezdesetim godinama

Nema generacije koja nije više mitski obojila svoju mladalačku energiju od one bebi-bumera, rođenih nakon Drugog svetskog rata. Nepristajanje na dotad ustaljene norme – blokovsku podelu sveta, nametnute ratove iz šeste i sedme decenije 20. veka, stroge društvene okvire… – iskazivali su muzikom i različitim pokretima boreći se za razna prava i ravnopravnost.

U „Viktorija i Albert” muzeju u Londonu nedavno je otvorena izložba posvećena upravo ovom periodu, a naslovljena je stihom iz pesme „Revolucija” grupe „Bitlsi”, objavljene septembra 1968. godine. Izložbu „You Say You Want a Revolution? (Records and Rebels 1966–1970)” čini više od 350 eksponata iz najrazličitijih segmenata života, izvestili su prenose britanski mediji.

Po početnom broju zainteresovanih posetilaca za postavku, kustosi očekuju da će se ova izložba sigurno naći u vrhu izložbi po broju poseta i da će ovaj muzej, na svetskom pijedestalu dizajna, nastaviti uspeh ostvaren izložbom posvećenom Dejvidu Bouviju iz 2013. godine.

Fotografije, posteri, literatura, tadašnji aktuelni antiratni hitovi, video-zapis korisnika el-es-dija (LSD), koji govori kako se oseća pod opijatom, ali i artefakti iz mode, kostimi rok grupa deo su postavke dostupne javnosti do 26. februara naredne godine.

„Artefakti iz ovih decenija naglašavaju povezanost događaja ne samo iz Evrope i Velike Britanije već i iz SAD”, rekao je Martin Rot, direktor muzeja, i dodao da su fokus bile pojave koje su u tim sredinama definisale kulturnu i društvenu avangardu.

„Želeli smo da ukažemo na pokret koji je doveo do ekspanzije Ulice Karnabi u Londonu, protesta širom sveta 1968. godine, svetskih sajmova poput onih u Montrealu i Osaki, uz neizbežni Vudstok iz 1969. godine, ali i na alternativne zajednice rođene na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država”, rekao je Rot za „Gardijan” uz opasku da ideološka povezanost prerasta geografsku.

A vezu sa aktuelnim trenutkom i činjenicu da je ideološka veza jača od bilo čega drugog potvrđuje u ovoj godini polarizacija i onih koji nisu stanovnici SAD, ali su jasno opredeljeni za jednog od kandidata za budućeg predsednik svetske sile.

Ili i dalje aktuelnu podelu na zagovornike različitih manjinskih prava i oponenata koji se tradicionalno suprotstavljaju bilo kom segmentu izražavanja individualnosti.

Ako usledi uspeh postavke poput one koja je omogućila javnosti uvid u kreativni život Dejvida Bouvija, može se očekivati da će izložba o revolucionarnim šezdesetim krenuti na svetsku turneju po muzejima.