Ода револуционарним шездесетим годинама

Нема генерације која није више митски обојила своју младалачку енергију од оне беби-бумера, рођених након Другог светског рата. Непристајање на дотад устаљене норме – блоковску поделу света, наметнуте ратове из шесте и седме деценије 20. века, строге друштвене оквире… – исказивали су музиком и различитим покретима борећи се за разна права и равноправност.

У „Викторија и Алберт” музеју у Лондону недавно је отворена изложба посвећена управо овом периоду, а насловљена је стихом из песме „Револуција” групе „Битлси”, објављене септембра 1968. године. Изложбу „You Say You Want a Revolution? (Records and Rebels 1966–1970)” чини више од 350 експоната из најразличитијих сегмената живота, известили су преносе британски медији.

По почетном броју заинтересованих посетилаца за поставку, кустоси очекују да ће се ова изложба сигурно наћи у врху изложби по броју посета и да ће овај музеј, на светском пиједесталу дизајна, наставити успех остварен изложбом посвећеном Дејвиду Боувију из 2013. године.

Фотографије, постери, литература, тадашњи актуелни антиратни хитови, видео-запис корисника ел-ес-дија (LSD), који говори како се осећа под опијатом, али и артефакти из моде, костими рок група део су поставке доступне јавности до 26. фебруара наредне године.

„Артефакти из ових деценија наглашавају повезаност догађаја не само из Европе и Велике Британије већ и из САД”, рекао је Мартин Рот, директор музеја, и додао да су фокус биле појаве које су у тим срединама дефинисале културну и друштвену авангарду.

„Желели смо да укажемо на покрет који је довео до експанзије Улице Карнаби у Лондону, протеста широм света 1968. године, светских сајмова попут оних у Монтреалу и Осаки, уз неизбежни Вудсток из 1969. године, али и на алтернативне заједнице рођене на западној обали Сједињених Америчких Држава”, рекао је Рот за „Гардијан” уз опаску да идеолошка повезаност прераста географску.

А везу са актуелним тренутком и чињеницу да је идеолошка веза јача од било чега другог потврђује у овој години поларизација и оних који нису становници САД, али су јасно опредељени за једног од кандидата за будућег председник светске силе.

Или и даље актуелну поделу на заговорнике различитих мањинских права и опонената који се традиционално супротстављају било ком сегменту изражавања индивидуалности.

Ако уследи успех поставке попут оне која је омогућила јавности увид у креативни живот Дејвида Боувија, може се очекивати да ће изложба о револуционарним шездесетим кренути на светску турнеју по музејима.